Sve je obično, a uopšte nije

Zbirku "Jureći ljubav“ Branislava Grkovića čitala sam ovog leta uz kafu. Ko zna od kad nisam čitala knjigu odmaranja radi. Na sto dvadeset strana je trideset priča, većina ih je na dve strane. U njima dominira dijalog. U svakoj je po jedan ljubavni susret. Spojene su junakom, njegovim ljubavnim susretima, i njegovom željom da neki od tih susreta bude sa onom pravom. On je uvek prisutan, a one se smenjuju. U svakoj priči je sa drugom junakinjom. I one jure ljubav,