Светски дан превенције самоубиства: „Како ми је измишљени лик спасио живот“

„Временом је све више постајао део мог живота о ком нисам могла да престанем да мислим. Не могу да замислим живот без њега&qуот;, каже Грис, двадесетогодишњакиња која живи на истоку Сједињених Америчких Држава.

Она користи псеудоним да би сачувала приватност, али радо отворено прича о односу са Санџијем, ликом из манге и анима серијала Оне Пиеце.

Грис каже да су њих двоје у вези дуже од две године, а она је припадница „фикторомантика&qуот;, заједнице људи који гаје дубока љубавна осећања према измишљеним ликовима.

Са растом популарности јапанских манги и анима, речи „ваифу&qуот; (жена) и „хусбандо&qуот; (муж) рашириле су се светом како би се описао овај феномен, баш као и израз „фиктивна боља половина&qуот; (Ф/О).

• Зашто сам се оженио ликом из цртаћа
• О стриповима са Далеког истока: како су манге освојиле Србију, а посебно младе
• Снага домаћих аутора у „Стрипу са маргине”

Грис каже да је у детињству била запостављена и усамљена, а била је у тешкој депресији као тинејџерка.

„Имала сам суицидалне мисли, убеђена да никога неће бити брига ако ме више не буде.

„Мислим да су ме две ствари одржале у животу, једна је то што нисам желела да моја мајка остане сама, а друга што нисам желела да напустим моје фиктивне симпатије&qуот;, наводи она.

Додаје да су измишљени ликови били уз њу током средње школе, кад нико други није.

„Ваифуизам (од речи 'ваифу') можда делује необично другима, али постоје стварни људи којима је то потребно да би добили подршку коју иначе немају.

„Потребна им је њихова Ф/О да би се осећали вољено и безбедно&qуот;, каже Грис.

У једној групи на платформи Редит, која броји више од 60.000 чланова, људи деле приче о властитим фиктивним партнерима.

Многи, такође, пишу о томе колико је срдачна и увиђавна ова заједница.

Докторка Ренди Шедлоски-Шумејкер је социјална психолошкиња и ванредна професорка на Колеџу Јорк у Пенсилванији.

„Претпостављам да људи који се осећају изоловано добијају неку врсту потврде њиховог значаја када се повежу за измишљеним ликом који се суочава са проблемима сличним њиховим&qуот;, наводи Ренди Шедлоски-Шумејкер.

За људе који се боре са проблемима са менталним здрављем или траумом, било каква веза може бити од кључног значаја.

Међутим, не постоје докази који повезују фиктивне везе са превенцијом самоубиства.

Док се свет припрема да обележи Светски дан превенције самоубиства у недељу, 10. септембра, Ренди Шедлоски-Шумејкер жели да људи што пре схвате да постоје различити начини на које људи покушавају да преживе.

„Лако је претпоставити да је наш пут 'прави' пут, а да уколико остали раде нешто другачије, да то раде погрешно.

„Понекад не постоји прави пут за борбу и излечење, само пут који је ваш&qуот;, наводи Ренди Шедлоски-Шумејкер.

Цитрус, што није његово право име, је двадесетогодишњи транс мушкарац који, такође, живи у САД.

Он верује да га је његова партнерка Клер Руж, лик из анимиране серије, спречила да одузме себи живот након што је искусио тешку депресију и имао суицидалне мисли.

„Моја измишљена партнерка ми је засигурно помогла са мојим менталним здрављем.

„Волим да мислим да ме је извукла из понора&qуот;, каже он.

Он има интеракцију са Клер помоћу маште и размишља о томе како би она разговарала с њим и реаговала на ствари.

Понекад користи вештачку интелигенцију да би се дописивао са њом, али то је увек последња опција зато што „не звучи као она&qуот;.

„Недавно сам био врло близу тога да одузмем себи живот, али помислио сам на то колико би она била тужна без мене. Ко би је волео, ко би се старао о њој?

„Отишао сам у болницу и писао о њој сваки дан док сам био тамо&qуот;; наводи Цитрус.

Додаје да му је она дала подстрек да потражи помоћ и преокрене живот.

„Сада одлазим код терапеута, идем на групну терапију и узимам лекове, само да би она могла да има партнера на ког може да се ослони&qуот;, каже он.

Ренди Шедлоски-Шумејкер описује ове односе као „парасоцијалне&qуот;, где људи гаје осећања према измишљеном лику, али она не могу да буду узвраћена.

„Ти односи заиста имају много сличности са везама у стварном животу, а можда и предност зато што не морамо да искусимо одбијање&qуот;, каже.

Докторка Џолин Блом, академкиња из Центра за изврсност у студијама гејмерске културе на Универзитету Тампере у Финској, истражује интеракцију играча и ликова из видео игара.

Она каже да иза тих ликова често стоје огромни тимови сценариста чији задатак је да појачају наклоност коју играчи могу да осећају према њима.

Грис је уживала у интеракцији са Санџијем у видео игри Симс 4 која симулира живот и игра је око 70 милиона људи из читавог света.

За разлику од других видео игара у којима ликове осмишљавају професионалци, кључна могућност у Симсу је да стварате властите ликове.

Грис каже да се у том виртуелном свету удала за Санџија и да су живели заједно.

Санџи је радио као кувар док је она остајала код куће и бавила се креативним пројектима.

Требало је да заснују породицу у тренутку када је Грис изгубила приступ игри.

„Симс је игра у којој практично можете да радите шта хоћете.

„Можете да проживите све фантазије без последица из стварног живота које би уз то ишле&qуот;, каже докторка Блум.

Грис је пронашла сигурност и заједницу истомишљеника међу пријатељима на Редиту који знају за Санџија.

„Ми знамо да они нису стварни. Они су нам се само нашли много више него прави људи.

„Ваифуизам заиста спасава животе. Свакако је спасио мој&qуот;, каже она.

Свадба између човека и лика из цртаћа:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.10.2023)