Колективна туга

Оно када се све издува. И адреналин и расположење и све. Помислио сам да умем да препознам дане, по тишини. Тишина је била толико разумљива. Тек што је Србија изгубила финале у кошарци. Постоје те колективне туге, када свако пази да не покаже да би могао бити нешто друго а не несрећан. Тако је било и у самопослузи. Испред зграде нисам никога срео, осим те тишине која је звечала и пуштала да звук аутобуса са окретнице буде јасан и снажан. ЦЕО ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У