„Немате пара на рачуну&qуот;, безизражајно је рекао поштански радник Младену, враћајући му личну карту преко пулта.

Четрдесетогодишњак из села Српски Крстур у Војводини чекао је у реду да подигне социјалну помоћ, надајући се да ће тим новцем изгурати бар део јануара.

Изненађен што му новац није легао на рачун, Младен се одмах запутио у социјалну службу.

„Радно сте ангажовани&qуот;, речено му је.

„Па где сам ја то радно ангажован?&qуот;, упитао је Младен, који већ дуже време није имао посао.

Пошто тврди да од Центра за социјални рад није добио никакво објашњење, затражио га је уз помоћ невладиних организација и открио да је из система уклоњен због зараде на сезонским пословима.

„Нама је нека машина због три радна дана укинула социјалну помоћ&qуот;, каже он.

Та машина заправо је регистар Социјална карта, предвиђен новим законом, у који се сливају подаци о корисницима, на основу којих се доноси одлуку о додели помоћи.

• Ко је данас сиромашан у Србији: Шта кажу подаци, а шта новчаник
• Ко су енергетски сиромашни становници Србије
• Менструално сиромаштво: Колико су у Србији поскупели улошци и тампони

Док део стручњака и невладиних организација тврди да компјутерски алгоритам доноси одлуку о томе ко ће добити помоћ, а ко не, због чега се дешава да новац буде укинут онима којима је потребна, из Министарства рада кажу да регистар само тачно и ажурно прикупља податке, а да одлуку доноси социјални радник.

Невладин сектор процењује да је због примене новог закона 28.000 људи остало без социјалне помоћи.

Из Министарства рада не споре да су поједини изгубили ово право, али наглашавају да се ради о случајевима у којима су постојале злоупотребе.

Они су у ранијем саопштењу за јавност навели да је, захваљујући новом систему, са евиденције скинуто скоро 6.000 људи којима су уплаћиване паре и након што су преминуле.

„У одређеном броју случајева, ове исплате су биле и по две деценије после смрти корисника права&qуот;, навело је Министарство.

Дигитализација система социјалне заштите, коју је нови закон омогућио, дешава се годинама уназад у свету.

Још 2019. године Филип Алстон, специјални известилац Уједињених нација за екстремно сиромаштво и људска права, упозорио је да дигитализација социјалних давања почива на „аутоматизацији, предвиђању, идентификацији, надзору, таргетирању и кажњавању&qуот; што је пут у „дистопију&qуот;.

Деца нису могла у школу, јер није било воде да се окупају

Младен и његова супруга не раде, живе као подстанари и имају две ћерке од седам и десет година.

Поред социјалне помоћи, повремено могу да рачунају на новац који зараде од сезонских послова.

Месечно укупно имају око 36.000 динара, од којих треба платити храну, рачуне, станарину, одећу, обућу.

Како се преживи месец дана са мање од десет хиљада по члану породице, ни сам Младен не зна да каже.

„Позајмљујемо, па враћамо, и тако у круг&qуот;, прича 40-годишњак, који се жалио на одлуку да му се укине социјална помоћ, што су институције уважиле.

Када је поново почео да добија паре од државе прошлог месеца, Младен је био један од око 176.000 корисника социјалне новчане помоћи у Србији, која од априла 2023. године износи 11.122 динара.

„Супруга је ишла да бере паприку, дневница је била 2.500 динара.

„Данас већ нема посла&qуот;, каже Младен.

Он прича да живе од дана до дана, сналазећи се како знају и умеју.

„Кад одемо да узмемо мало дрва у шуми, ухвати нас полиција.

„Прошле године, једно време нисмо ни децу могли да шаљемо у школу, јер су нам искључили воду. Не могу деца да иду у школу прљава, без воде&qуот;, каже Младен.

Он прича да је његова старија ћерка одлична ученица која „нема ниједну четворку у свесци&qуот;, док млађа ове године креће у први разред.

Због деце су увели интернет, да би старије дете могло да похађа онлајн наставу током пандемије корона вируса.

„Сад морамо и то да плаћамо, не можеш да прекинеш уговор, мора да траје две године&qуот;, каже Младен, набрајајући који су му све месечни издаци.

Закон о социјалној помоћи наводи да право на новчану помоћ имају појединци односно породице чији су приходи мањи од износа новчане социјалне помоћи.

Последњи доступни подаци за Србију откривају да је 2021. године 21,2 одсто становништва, односно 1,4 милиона људи, живело у ризику од сиромаштва, што значи да су могли да рачунају на мање од 24.000 динара месечно.

Уз то, око седам одсто људи, односно око пола милиона, живели су у апсолутном сиромаштву, располажући са мање од 12.695 динара месечно.

„Иако стопа ризика од сиромаштва у Србији опада, она је висока у односу на Европску унију, где је у просеку 16,8 одсто становништва било у ризику од сиромаштва.

„Стопа је смањена за 0,5 одсто у односу на 2020. годину, углавном као резултат финансијских пакета које је држава увела током пандемије.

„Међутим, обухват становништва новчаном социјалном помоћи је био свега 2,8 одсто 2021. године, а сиромаштву су посебно изложена деца&qуот;, каже Наталија Перишић, професорка Факултета политичких наука.

Сарита Брадаш, сарадница Фондације Центра за демократију, која је анализирала ефекте закона, упозорава да социјална помоћ није довољна да се људима помогне.

„Тај новац је толико мали да грађани не могу да прескоче ни праг апсолутног, а камоли релативног сиромаштва&qуот;, каже Брадаш.

Колико се издваја за социјалну помоћ?

Буџетска издвајања за социјалну помоћ су смањивана - док је 2013. за социјалну помоћ издвајано 2,07 одсто бруто домаћег производа (БДП), тај проценат је пао на 1,83 у 2019, да би у 2020. достигао ниво од 1,96 одсто.

Бруто домаћи производ је укупан новчани износ произведене робе и пружених услуга у једној земљи.

„Са расходима за социјалну заштиту од 1,96 процената БДП-а, укупни расходи Србије за социјалну помоћ мањи су од потрошње Босне и Херцеговине и Естоније, које издвајају више од два процента БДП-а.

„И даље су мало изнад Албаније и Северне Македоније и око пола процентног поена изнад Бугарске, Румуније, Чешке, Летоније и Литваније&qуот;, наводи се у публикацији Уницефа о социјалној помоћи.

Да ли је Закон о социјалним картама правичан?

• Није, тврди невладин сектор

Број грађана који добијају социјалну помоћ из године у годину све је мањи, а део стручњака и невладиних организација верују да ће у будућности новац све ређе стизати до оних којима је најпотребнија.

Разлог је нови Закон о социјалној карти, који је дуго најављиван, и то како би помоћ била правично расподељена.

„Намера Закона о социјалној карти није да уведе нове људе који су евидентно сиромашни у право на социјалну помоћ, него да и овај мали број корисника додатно смањи и дисциплинује&qуот;, каже Наталија Перишић, професорка на Факултету политичких наука.

Данило Ћурчић из Иницијативе А11 такође каже да изгледа да је Закон о социјалној карти донет како би се „смањио број корисника система социјалне заштите&qуот;.

„Систем Социјалне карте сваког корисника посматра као потенцијалног преваранта, а сваки динар за социјалну помоћ као да даје милионе, а не тек стотинак евра месечно за појединца, који је са тим парама више гладан него сит&qуот;, каже Ћурчић, чија је организација помогла Младену да поново добија социјалну помоћ.

Поред тога што је алгоритам преузео на себе одлуку ко остаје на списку, а ко се брише из система, из Иницијативе А11 упозоравају и да је овим законом предвиђено да се о корисницима социјалне помоћи прикупља 130 података о личности који нису потребни за одлуку да ли некоме треба новчана помоћ.

Прикупљају се „подаци о здравственом стању, националној припадности, поседовању оружја, месту закључења брака, подаци чак и о бившим ванбрачним партнерима&qуот;, набраја Ћурчић.

„За шта се све то користи, ако не за даљу контролу корисника и њихово искључивање&qуот;, пита се он.

Ћурчићева организација поднела је иницијативу за оцену уставности Закона о социјалној карти.

Поред Инцијативе А11, Уставном суду се обратила и група међународних организација, која је окупљена око ЕСЦР-Нет мреже, а међу којима је и Амнести интернешнел.

„Србија се хвали да се приликом припреме Закона о социјалној карти руководила искуствима из Данске, иако знамо да је тамо алгоритамско одлучивање довело до дискриминације, расног профилисања и искључивања најугроженијих из могућности да остваре своја права&qуот;, каже саговорник ББЦ на српском.

• Јесте, тврди Министарство

Из Министарства рада другачије виде ефекте закона.

Одговарајући на примедбу да је нови закон рестриктиван и да смањује број корисника социјалне помоћи, из Министарства наводе да се законом не прописују услови за остваривање права на социјалну помоћ.

„Зато нема никаквог основа да се тврди да је Закон усмерен на смањење броја прималаца новчане социјалне помоћи и те тврдње су потпуно нетачне и дезинформишуће&qуот;, наводи се у писаним одговорима Министарства.

Они даље додају да „закон има посредан утицај на кретање броја корисника кроз тачне и правовремене податке које користе службена лица када одлучују о правима&qуот;.

Из Министарства су раније истакли да су управо службеници, а не алгоритам ти који доносе коначну одлуку ко ће бити корисник социјалне помоћи.

Упитани о грешкама које су настале у расподели социјалне помоћи, они кажу да, пошто овим законом „нису прописани било какви услови за остваривање права, не може се говорити о било каквим грешкама закона којима би корисници могли изгубити или не остварити право на новчану социјалну помоћ&qуот;.

„Регистар Социјална карта преузима податке из других државних регистара и евиденција онакве какви јесу у тим регистрима и евиденцијама.

„Податке из регистра Социјална карта користи службено лице из надлежног центра за социјални рад&qуот;, наводи се у писаним одговорима.

Министарство рада је раније саопштило и да је од почетка примене система „Социјална карта&qуот; укупно било 748 жалби на решења центара за социјални рад.

Они тада нису навели због чега су се грађани најчешће жалили и како су жалбе решаване.

Додају и да су, захваљујући новом систему, у „106.838 случајева грађани обавештени да могу да остваре неко право за које до сада нису знали, као што је дечји додатак, или право на бесплатан вртић.&qуот;

Поводом примедби да се Законом о социјалној карти предвиђа обрада непотребно великог броја података о личности, из Министарства кажу да се при одлучивању о сваком појединачном праву користе само неопходни подаци, што значи да се у појединачним случајевима не обрађују сви подаци који се налазе у закону.

„Воде се и обрађују подаци о појединцу и са њим повезаним лицима, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности&qуот;, стоји у одговорима.

Сиромаштво није само кад сте гладни

Младен жели да ради, а са супругом би желео да купи кућу на селу.

Надају се да ће децу успети да одшколују.

Младен, међутим, каже да на сваком кораку наилази на препреке.

„Одем на биро, тражим посао, они ми кажу да морам да идем у школу.

„Имам 40 година, да идем још четири године у школу, коме сам ја као радник потребан са 44 године? Моја сестра има 23 године, има завршену саобраћајну вишу школу и не може да добије посао - кад она не може са 23 године и са школом, како ћу ја&qуот;, пита се Младен.

Додаје да је покушавао да дође нађе посао и у комуналним службама.

„Боље да радим него да чекам да ми дају 8.000 динара. Шта ћу ја са 8.000, не могу да платим један рачун&qуот;, пита се.

Ситуација у којој се налазе људи попут Младена показује да сиромаштво није само одсуство прихода, по речима професорке Наталије Перишић.

„Сиромаштво подразумева и одсуство прилика за образовање, лечење, становање.

„Све ово захтева консензус у друштву и широке напоре у изградњи солидарности са свима и у супротности је са доминантним дискурсима да сиромашни злоупотребљавају систем&qуот;, каже она.

Данило Ћурчић верује да је Србија почела да „реформише систем социјалне заштите од репа&qуот;.

„Систем заштите најсиромашнијих треба да пође од њихових потреба и положаја у друштву, да пронађе начине да се они оснаже да изађу из круга сиромаштва, или ако не могу то да ураде, да имају достојанствен и пристојан живот&qуот;, закључује.

Пут за то, по речима Сарите Брадаш, јесте да се прво повећају износи социјалне помоћи, а самим тим и број корисника, јер „није сиромаштво само кад је човек гладан, пошто људима треба омогућити да задовоље и друге потребе за образовањем и здравственом заштитом&qуот;.

„У Србији се закони често мењају под изговором да би се спречиле злоупотребе, па смо тако пре пар година имали чак и 'трудничку мафију'.

„Злоупотребе се решавају контролом, а не мењањем закона тако да се угрозе људи којима је помоћ потребна.&qуот;

Србија у корак са светом

Дигитализација система социјалне помоћи последњих година све је чешћа у свету.

Многе организације упозоравају, међутим, да увођење алгоритма, који уместо живе особе доноси одлуку о томе ко и какву помоћ треба да прими, додатно угрожава најсиромашније.

Филип Алстон написао је у извештају из 2019. године да се ствара окружење у коме се анализира огроман број података о корисницима социјалне помоћи како би се откриле и казниле и најмање неправилности које систем може да забележи.

Уз то, корисници се надзиру 24 сата дневно, а намећу им се и ограничења која угрожавају сексуалну, репродуктивну и друге слободе.

Алстонов извештај заснован је пре свега на анализи социјалног система у Америци и Уједињеном Краљевству, где су истраживачи наставили да указују на бројне проблеме.

У мају ове године објављено је да је током 2022. године било више од 125.000 спорова због исплаћивања додатака на социјалну помоћ у УК.

Деца су најугроженија

Око 28.000 деце пало је испод границе апсолутног сиромаштва у Србији током 2022, пише у извештају Уницефа и Савеза економиста Србије, који се бавио пројекцијом сиромаштва услед економске кризе изазване ратом у Украјини који траје 18 месеци.

То значи да прошле године укупно 122.518 деце није могло да задовољи основне животне потребе.

„Када погледамо овај проценат, ми заправо видимо колико је деце у суштини гладно.

„Ако имате 12.500 динара месечно, које потребе са тим могу да се покрију&qуот;, рекла је Светлана Кисић из Савеза економиста Србије у мају за ББЦ на српском.

Извештај, који је за Уницеф спровео Институт за економска и социјална истраживања у холандском Мастрихту, развио је различите сценарије пројекције сиромаштва у земљи.

При томе је забележено да раст сиромаштва није равномерно расподељен међу свим друштвеним групама, а најугроженије су управо породице са децом и најмлађи.

Према проценама из извештаја, апсолутно сиромаштво међу децом порасло је током 2022. године између 3,2 и 5,9 одсто, односно између 28.000 (по најумеренијем сценарију) и 52.000 деце (по најлошијем сценарију) пало је у апсолутно сиромаштво.

Истраживачи констатују и да су у „Србији шансе да ће баш деца живети у сиромаштву веће него у било којој другој старосној групи&qуот;.

„Сиромаштво утиче и на здравствено стање деце и на њихово образовање.

„Сиромашна деца у најранијем детињству почињу да заостају за вршњацима и касније не успевају да ухвате корак&qуот;, каже Кисић.

Уницеф је дао неколико препорука за смањење сиромаштва, попут додатних буџетских издвајања за програме усмерене на сиромаштво, међу којима је и дечји додатак.

Дечји додатак за 2023. годину био је између 3,8 и 6,8 хиљада динара у зависности од индивидуалних околности у којима породица живи, пише специјализовани портал Бебац.

Да би се остварило право на дечји додатак, приход по члану домаћинства не би смео да прелази од 11.489,58 до 13.787,45 динара.

„Број корисника дечјег додатка и новчане социјалне помоћи годинама се смањивао, а истовремено су се смањивали и расходи за новчана давања, што је у раскораку са ситуацијом&qуот;, рекла је Ана Продановић, руководитељка програма за праћење права детета Уницефа у Србији.

Она је навела да износи дечијег додатка и социјалне помоћи „нису довољни да се породице извуку из сиромаштва и нису довољни да деца не остану материјално ускраћена&qуот;.

„Решење је да се свој деци која тренутно примају дечји додатак једноставно повећа тај износ.

„Постоји решење да се подигне праг дохотка породице на основу којег се додељује ова новчана помоћ&qуот;, рекла је Продановић.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.14.2023)