Србија и политика: Двадесет и први протест „Србија против насиља" у Београду, прво обраћање опозиционих политичара
Александар Јовановић Ћута из Еколошког устаника и Срђан Миливојевић из Демократске странке обратити су се окупљеним демонстрантима на протесту.
Двадесет и први пут после масовних убистава у Србији почетком маја, испред Дома скупштине у главном граду, у 18 часова окупили су се учесници протеста против насиља, а по први пут су се окупљенима обратили представници парламентарне опозиције.
Само неколико дана раније, овај део опозиције потписао је „Договор за победу&qуот; који подразумева „уважавање и ненападање опозиције, координисање акција опозиције и концентрисање на смену режима, контролу избора - све што је потребно за победу&qуот;.
Протест у организацији групе опозиционих партија пратила је шетња од здања Народне скупштине до зграде Јавног медијског сервиса Радио-телевизије Србије (РТС).
- Протест „Србија против насиља&qуот; 20. пут у Београду: Опозиција тражи изборе и бољи третман на РТС-у
- „Ненападање и координисање акција&qуот;: Део опозиције потписао „Договор за победу&qуот; на ванредним изборима
- „Шетаћемо док се не испуне сви захтеви&qуот;: Порука демонстраната са протеста „Србија против насиља&qуот;
Правница Софија Мандић и Јелена Михајловић из Пећинаца су подсетиле на грађанске захтеве протеста, и указале да је „власт била глува и нема да их испуни&qуот;.
Мандић је позвала окупљене да подрже опозицију која је потписала „Договор за победу&qуот;, док је Михајловић рекла да су се окупили због деце и да морају успоставити ред и одговорност у држави.
„Чека нас велико чишћење&qуот;, казала је Михајловић.
Студент Факултета политичких наука Павле Цицварић је рекао: „Да бисмо сменили диктатора, није потребно да будемо бесни, потребно је да знамо и за шта смо&qуот;.
„Да би посланици добили наше поверење они морају да покажу храброст и одлучност да се бори против криминалаца, они морају да буду храбрији и одлучнији од нас.&qуот;
„Договор за победу је врло једноставан јер, док нам гори кућа, немамо времена за политичке програме и зато сви заједно морамо ићи до краја овог пута, то више није питање политике, већ људског достојанства и храбрости,&qуот; рекао је вечерас на протесту „Србија против насиља&qуот; лидер Еколошког устанка и посланик Александар Јовановић Ћута.
Он је са говорнице испред Скупштине Србије рекао да &qуот;караван креће&qуот; из Београда по Србији и најавио да ће следеће окупљање бити у Нишу, а потом у Новом Саду.
„Ово није борба за власт, већ борба за слободу. Ми немамо никог сем нас и никог сем вас,&qуот; рекао је Срђан Миливојевић из Демократске странке.
Учесник у протесту Милан Бодирога (65) из Београда каже да му не смета што су говорили политичари на протесту, јер „мора тако, мислим да је боље тако, ако ћемо на изборе&qуот;.
Са тим се слаже и четрдесетогодишњи Бранко из Београда, јер мисли да је обраћање посланика „начин да се спреме за изборе, да то буде транспарентно, ово досад је било увијено&qуот;.
„Овде сам зато што желим да се нешто промени. Жао ми је што је сада мање људи на протесту, али мислим да ово помаже да се дође до промена. Не смета ми што су политичари говорили, то ми се лично допада, најежила сам се током неких говора. Не знам шта ће бити на изборима, песимиста сам, али видећемо,&qуот; каже Бранка Димитријевић Чикош, учесница протеста из Београда.
У неколико наврата до сада, део опозиције и незадовољни становници окупљали су се испред РТС-а, сматрајући га једним од медија одговорним за стање у друштву.
Протести се одржавају и у другим градовима Србије, а технички организатори протеста у Новом Саду позвали су становнике овог града да ове суботе дођу на протест у Београду.
Парламентарна опозиција од маја тражи промене у врху власти: смену министра унутрашњих послова и директора Безбедносно информативне агенције, али и медијима који имају досег у целој Србији.
Власт је, међутим, одбијала све захтеве, говорећи да се „на власт долази искључиво на изборима, а не насиљем и на улици&qуот;.
Део опозиције поручивао је да не пристаје на изборе док се не испуне ти захтеви, али су у међувремену одлучили да траже и расписивање избора, како за Скупштину Србије, тако и у Београду, уверени да ће однети победу у српској престоници.
Готово пет месеци после два масовна убиства на територији Београда и протеста у више градова у Србији, власт тврди да је вољна да изађе у сусрет захтеву за ванредним парламентарним изборима дела опозиције, међу којом постоје прве назнаке потенцијалних изборних коалиција.
Зашто се протест зове 'Србија против насиља'?
Протести „Србија против насиља&qуот; организовани су после два масовна убиства на територији Београда у којима је убијено 19 људи, углавном деце и младих.
Демонстранти траже одговорност власти због, како наводе, дугогодишњег стварања амбијента који је довео до пораста насиља у земљи.
Међутим, ни после упорно понављаних захтева, власт није пристала да их испуни, а у Скупштини Србије изгласано је поверење министру полиције Братиславу Гашићу.
Почетком маја ове године, у само два дана, на територији Београда догодила су се два масовна убиства која су потресла и шокирала Србију.
Најпре је 13-годишњи дечак, према полицијској истрази, упао у школу коју је похађао у центру Београда и убио деветоро ђака и чувара и ранио још шесторо деце и наставницу историје.
Једна од тешко рањених девојчица је потом преминула, чиме се број жртава попео на десет.
Само дан касније, у београдској приградској општини Младеновац, осумњичени 21-годишњак из аутоматске пушке је, како наводи полиција, убио осморо и ранио 12, махом младих људи.
Данима касније, један младић је подлегао повредама, па се и број жртава ове трагедије попео на девет.
- Протест „Србија против насиља&qуот; по пљуску у Београду и нова блокада међународног аутопута
- „Шетаћемо док се не испуне сви захтеви&qуот;: Порука демонстраната са протеста „Србија против насиља&qуот;
- „Србија против насиља&qуот;, месец дана касније: Могу ли опозициони протести да преживе лето
Који су захтеви опозиције?
Опозиција тражи смену министра унутрашњих послова Братислава Гашића и шефа Безбедносно-информативне агенције Александра Вулина.
Тражи се и смена руководства Јавног сервиса Радио-телевизије Србије, свих чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама са националним фреквенцијама, забрана штампаних медија који садржајем промовишу насиље, агресију и крше новинарски кодекс.
Захтева се и одузимање националне фреквенције телевизијама Пинку и Хепију због, наводе, кршења закона и промоције насиља, агресије и неморала.
Председник Србије Александар Вучић је у више наврата рекао да у захтевима са протеста нема ниједног који се тиче деце.
„Ниједан захтев се не тиче права и положаја наше деце, наставника или било које друштвене групе осим њих политичара и једног тајкуна. То видите кроз сваки захтев&qуот;, каже Вучић.
Он и други представници власти и СНС позивају на „јединство&qуот;, наводећи да је оно „потребније него било када&qуот;, али називају опозицију и њене присталице „лешинарима&qуот; јер на улицама нису због трагедија и сузбијања насиља, већ да би дошли на власт.
Вучић је у више наврата рекао да се „на власт долази искључиво на изборима, а не преко улице и насиљем&qуот;.
Погледајте и овај видео
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.23.2023)
