Silvija Plat: Mala fuga

Tisini crni prsti mašu; Oblaci hladni prolaze. Gluvi i nemi tako Slepima daju znake, a oni ih ignorišu. Volim crne iskaze. Bezličnost onog oblaka, sad! Svud belog ko oko! Oko slepog pijaniste Za mojim stolom na brodu. Opipavao je svoje jelo. Prsti su njegovi imali njuške lasica. Nisam ih se mogla nagledati. Betovena je mogao da čuje: Crna tisa, beli oblačak, Strahoviti prepleti. Prsti-zamke – metež među dirkama. Prazno i suludo poput tanjira, Tako se smeju slepci.