Najveći dečak našeg pozorišta
Vreme 27.09.2023
In memoriam: Jagoš Marković (1966–2023) Potpuna i iskrena vera u pozorišnu emociju postajala je sa godinama sve karakterističnija za njega i njegov rad. Pozorišne slike nabijene emocijama kod Jagoša su trajale onoliko koliko je onaj ko je zanet emocijom osećao da treba da traje. Na to niko i nikada nije mogao ostati ravnodušan. Ili ste ga obožavali ili vam je išao na živce. Sredine nije bilo. A opet, i oni koji su ga voleli, ali i oni koji taj “jagoševski” pristup nisu voleli, dolazili su redovno u
Čovek koji je čitavim srcem živeo za pozorište umro je, kažu vesti, od srca – infarkta. Kako razumeti taj ironični potez reditelja života prema najvećem dečaku našeg pozorišta? Jagoš Marković je u pozorište ušao jako mlad (upisao je FDU kao najmlađi u klasi profesora Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića). Godine su prolazile, ali on duhom i energijom nikada nije ostario. To je bilo zato što se on iskreno, onako dečije euforično, oduševljavao svakim svojim
