БИРОДИ: Забележен пад поверења у ЕУ у Србији, грађани осећају да су им евроинтеграције наметнуте

Грађани осећају да нису власници процеса евроинтеграција, већ да је то процес који им је наметнут, а у новом истраживању Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) забележен је и пад поверења односно опредељености ка чланству у Европској унији.

"Са друге стране када у истраживањима питате грађане где би се лечили, слали децу на школовање, чији судови би били погодни за вођење судских поступака или где би покретали бизнисе то је пре свега Европска унија", рекао је директор БИРОДИ-ја Зоран Гавриловић на представљању резултата анализе о извештавању медија и ставова грађана Србије и Црне Горе о процесу евроинтеграција.

Он је истакао да истраживање показује да је српско друштво конзервативно, окренуто више ка истоку него ка западу, а демократија и слободе појединца као вредности нису вредност.

Грађани су, каже, према европском путу Србије скептични и имају "плитке" стереотипе који се заснивају на мањку информисања о европским интеграцијама.

Према подацима истраживања 40 одсто не зна да наведе догађај на тему европских интеграција у последњих годину дана, 83 одсто испитаника не зна колико средстава Србија добија од ЕУ, две трећине није чуло за пројекте које подржава ЕУ у Србији, 56 осто испитаника тражи медијске садржаје у којима ће се видети живот обичних људи у контексту евроинтеграција.

"Тема европских интеграција није тема у медијима у Србији, имамо тему ЕУ, али преко теме Косова, немамо ЕУ као тему преко тема о борби против корупције, владавине права", додао је он.

Грђани ипак као приоритет, додао је, наводе државу благостања и владавину права.

"Све што је уствари приоритет грађана ви када анализирате наше медије, пре свега централноинформативне емисије, ви тога немате. Имате својеврсну цензуру тема које су од животног значаја за грађане у контексту евроинтеграција, имате Косово, агресију Русије на Украјину и санкције", рекао је Гавриловић.

Закључак је каже да је у друштву које има ауторитарну власт и где медији нису средство делиберације него пропаганде, доста је тешко успоставити комуникационе канале за европске интеграције и улазак у један систем који почива на демократији, владавини права и слободној јавности.

Аутор истраживања за Србију Дражен Павлица истакао је да је закључак да је медијска комуникациона стратегија врло неконзистентна.

Медији, додао је, преносе информације о евроинтеграцијама, али не подстичу на дијалог на ту тему, не показују спремност да се шири аспект друштвених актера укључи у тему о евроинтеграцијама, не може се чути глас грађана, а мали број организација цивилног друштва има простора да ариткулише свој однос према тој теми.

"Медији врло припомажу да се однос евроинтеграција монополизује. Актер који је монополизује у Србији је власт, а пресудну улогу имају два огранка власти - председник Србије Александар Вучић и Влада Србије на челу са премијерком", рекао је и додао да они атрикулишу наратив и доводе тему евроинтеграција у ћорсокак јер је њихова позиција у том смислу контрадикторна.

Када је реч о најављеним изборима у Србији, Павлица сматра да евроинтеграције неће бити тема, осим преко теме Косова. Разлог је, наводи, калкулантска политика политичке елите и на позицији и у опозицији.

"Тема евроинтеграција је веома деликатна деликатна у јавном простору, због тога како год да се позиционирате, колико год да сте вешти у том маневрисању, бивате оптужени да заступате интересе неке велике силе, у овом случају Америке и ЕУ. Опозиција покушава да избегне ту врсту стигме да је продужетак западних центара моћи", додао је.

{Имаге2}

Ауторка истраживања за Црну Гору Ана Ненезић истакла је да за ту државу није добро што у последње три године у потпуном застоју када су у питању евроинтеграције, у овом тренутку нема министра за европске интеграције, нема главне преговараче, а дубока политичка криза се доминантно пресликала на пут ка ЕУ.

"Док су се ови процеси дешавали који нису били позитивни, подршка грађана процесу евроинтеграција је расла и у овом тренутку је у свом пику, између 78 и 81 одсто", рекла је.

То објашњава тиме да у време унутрашњих политичких криза грађани Црне Горе наду проналазе у убрзању процеса евроинтеграција и виде себе као градјане ЕУ.

"Грађани доминантно бирају да се спољна политика усклади са земљама Европске уније, али број оних који сматрају да то треба да буду Србија, Русија и Кина у значајној мери расте. Ми нисмо до сада имали ниједну политичку партију или групацију која се супротставља евроинтеграцијама и то је олакшавајућ део процеса", рекала је Ненезић.

Декларативно све партије користе тезу да је будућност Црне Горе у Европи, а основни разлог је јер знају да ће 80 одсто грађана гласати да држава постане чланица ЕУ и подржати ону партију која их води у том правцу.

Додала је да је питање тренутка кад ће се појавити јача десничарска структура која ће позивати на сасрадњу са истоком, те видети како ће тада грађани ЕУ реаговати

Текст је објављен у оквиру Програма транзиционе сарадње Републике Чешке.

(Бета, 29.09.2023)