Србија: Градоначелник Београда и више од 20 челника општина поднели оставке

Градови и општине у Србији масовно остају без челних људи који редом подносе оставке.

Како је градоначелник Београда Александар Шапић објаснио, оставку је поднео како би почели да се стварају правни услови за одржавање избора у главном граду, који би се одржали заједно са парламентарним и покрајинским изборима крајем године.

„Кад Влада уведе привремени орган и када се коначно стекну сви правно-формални услови за расписивање избора 17. децембра, очекујем да као председник тог тела такође наставим да водим Београд, до дана избора&qуот;, изјавио је Шапић.

Овај датум одржавања избора, као и многе друге, између осталих, и суботу 23. децембар, помињао је председник Србије Александар Вучић претходних дана, али гласање није формално заказано.

Једини које представници власти у Србији не помињу су превремени председнички избори.

Последњи општи избори у Србији одржани су 3. априла 2022. године, када је започео други Вучићев петогодишњи мандат на месту председника, а његова тадашња Српска напредна странка однела убедљиву победу на изборима за посланике у Скупштини Србије.

Претходно су грађани ишли на биралишта у априлу 2020. у време пандемије корона вируса.

• Србија - земља ванредних избора
• Десет година СНС: Шта треба да знате у 100 и 500 речи
• Колико су се напредњаци променили од доласка на власт

Локални избори би могли да се ванредно одрже у бројним општинама у Србији, пошто су градоначелници и председници општина поднели оставке.

Оставке су крајем септембра поднели челници Крагујевца, Пирота, Новог Пазара, Краљева, Смедерева, Шапца, Тополе, Велике Плане, Лапова, Великог Градишта, Кучева, Малог Црнића, Жабара, Петровца на Млави, Жагубице, Богатића, Владимираца, Коцељеве, Деспотовца, Рековца, Трстеника, Пожеге и Прибоја.

Како се расписују избори у Србији?

• Локални избори

Када председник општине поднесе оставку, локална скупштина има 30 дана да изабере његовог наследника.

Уколико се то не деси, одлуку о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове локалне самоуправе.

Локалне изборе расписује председник Народне скупштине, што је тренутно Владимир Орлић.

Од дана расписивања локалних избора до дана гласања не може проћи мање од 45 ни више од 60 дана.

Мандат одборника траје четири године.

До конституисања скупштине и избора извршних органа јединице локалне самоуправе, текуће послове обавља привремени орган јединице локалне самоуправе који чине председник и четири члана.

• Београдски избори

Разрешењем или оставком градоначелника престаје мандат заменика градоначелника и Градског већа.

По разрешењу градоначелника, Скупштина града има рок од 30 дана да изабере новог градоначелника, објавила је Црта.

Исти рок важи и у случају да градоначелник поднесе оставку.

Уколико скупштина града не изабере новог градоначелника у предвиђеном року, Влада доноси одлуку о распуштању Скупштине града на предлог министарства надлежног за послове локалне самоуправе.

Од тренутка распуштања градске скупштине, председник Народне скупштине има рок од 60 дана да распише изборе за градски парламент.

• Покрајински избори

Скупштини АП Војводине може превремено престати мандат на предлог једне трећине посланика, коју би потврдила већина посланика.

После превременог престанка мандата Скупштине, председник Скупштине расписује изборе за посланике. У овом случају, то је Иштван Пастор.

• Парламентарни избори

Изборе за народне посланике расписује председник Републике на образложени предлог Владе.

Од дана расписивања до дана одржавања избора за народне посланике не може да протекне мање од 45 ни више од 60 дана.

То значи да би у случају децембарских избора, Скупштина би морала да буде распуштена до почетка новембра.

Раписивањем избора, распушта се Народна скупштина, а Влада улази у технички мандат.

На парламентарним изборима бира се 250 посланика чији мандат траје четири године.

Пред грађанима ће на изборном листићу бити низ странака и коалиција које предлажу своје посланичке кандидате.

Број мандата који ће странке или коалиције освојити сразмеран је броју добијених гласова.

Од фебруара 2020. године, партије морају да освоје три одсто гласова како би ушле у скупштину.

Овај цензус се не односи на странке које представљају националне мањине.

Председник даје мандат за формирање нове Владе представнику странке која је освојила највише гласова или обезбедила већину за састављање владе - најмање 126 посланика.

Парламент мора да потврди избор премијера или премијерке и кабинет.

У политичком систему Србије, извршна власт је у рукама Владе, док председник, између осталог, као израз државног јединства, представља Србију у земљи и иностранству и командује оружаним снагама.

• Шта имају заједничко Милошевић, Ђинђић и Вучић
• Која ли је тајна политичке дуговечности социјалиста
• Прелетачи и српска политика: „Политичари рачунају да грађани слабо памте“
• Ана Брнабић у СНС-у: Нестраначке личности и политика

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.29.2023)