BBC vesti na srpskom

Svemirska istraživanja: Teleskop Džejms Veb otkrio objekte nalik planetama koji slobodno lebde u Orionu

Nova svemirska istraživanja otkrila objekate veličine Jupitera kako slobodno lebde između zvezda u parovima.

BBC News 05.10.2023  |  Džonatan Ejmos - novinar za
Orion Nebula, M42
NASA/Esa/CSA/McCaughrean & Pearson
Na samo 1.400 svetlosnih godina od Zemlje, Orionova maglina - M42, vidljiva je golim okom kao mrlja

Svojevrsne 'planete' veličine Jupitera koje slobodno lebde u svemiru, a nisu povezani ni sa jednom zvezdom, uhvatilo je oštro oko svemirskog teleskopa Džejms Veb.

Ono što je zanimljivo u vezi sa ovim otkrićem je da deluje da se uočeni objekti kreću u parovima.

Astronomi se trenutno trude da ih objasne.

Teleskopom je posmatrano oko 40 parova u neverovatno detaljnom novom istraživanju čuvene Orionove magline.

Nazvani su Jupiter Mass Binary Objects (Binarni objekti mase Jupitera), skraćeno JuMBOs, što ukazuje da su ogromni.

Jedno od mogućih objašnjenja je da su ovi objekti nastali iz regiona u maglini gde je gustina materije bila nedovoljna da bi se u potpunosti formirali kao zvezde.

Druga mogućnost je da su nastali oko zvezda i da su potom izbačeni u međuzvezdani prostor kroz različite interakcije.

„Hipoteza o izbacivanju je trenutno najzastupljenija", rekao je profesor Mark Mekorin.

„Fizika gasa sugeriše da ne bi trebalo da postoji mogućnosti samostalnog formiranja objekata mase Jupitera, a znamo da pojedinačne planete mogu biti izbačene iz zvezdanih sistema.

„Ali kako ih izbaciti u paru? Trenutno nemamo odgovor. To je pitanje za teoretičare", rekao je viši savetnik za nauku Evropske svemirske agencije (ESA) za BBC.

Profesor Mekorin je predvodio tim koji je učestvovao u novom istraživanju Oriona.

Koristeći veliku rezoluciju i infracrvenu osetljivost Džejmsa Veba, astronomi su prikupili značajne informacije i pridodali ih postojećim podacima do kojih su ranije došli stariji teleskopi, poput njegovog direktnog prethodnika, svemirskog teleskoba Habla.

Maglina Orion, poznata i po nazivu M42, iz kataloga neba, najbliži je region masovnog formiranja zvezda Zemlji.

Zajedno sa mladim otvorenim jatom od četiri sjajne zvezde u njegovom centru pod imenom Trapezoid, ovaj region svemira se vidi golim okom kao mrlja na nebu.

Nalazi se u donjem delu sazvežđa Oriona, koje je dobilo ime po lovcu iz grčke mitologije.

Maglina čini deo lovčevog mača i visi sa njegovog opasača, a udaljena je oko 1.400 svetlosnih godina od Zemlje.

Planetary discs
NASA/Esa/CSA/McCaughrean & Pearson
Planetarni diskovi: Novorođene zvezde u maglini su zauzete stvaranjem sledeće generacije planeta

Nova slika sa teleskopa Džejms Veb je zapravo mozaik od 700 pregleda koje je prikupio njegov instrument NIRKam (NIRCam) tokom nedelju dana posmatranja.

Na njemu je skriveno hiljade mladih zvezda, koje obuhvataju raspon masa od 40 do manje od 0,1 puta mase Sunca.

Mnoge od ovih zvezda su okružene gustim diskovima gasa i prašine koji mogu da formiraju planete, mada u pojedinim slučajevima ovi diskovi bivaju uništeni intenzivnim ultraljubičastim zračenjem i jakim vetrovima sa najmasivnijih zvezda u regionu, posebno sa Trapezoida.

Orion Molecular Cloud 1
NASA/Esa/CSA/McCaughrean & Pearson
Izliv Orionovog molekularnog oblaka 1: „Vrhovi prstiju" obojeni gvožđem

Na slici iznad je crveni obris nalik prstima poznatiji kao izliv Orionovog molekularnog oblaka 1.

To je masa molekularnog vodonika koja je šokirana ogromnom energijom koja struji sa mesta kataklizmičnog sudara dve džinovske zvezde.

Brzina izliva od više od 100 kilometara u sekundi ukazuje da se spajanje zvezda dogodilo samo nekoliko stotina godina ranije.

Vrhovi prstiju su obojeni zelenom bojom što ukazuje na gasovito gvožđe.

Još mnogo toga je ostalo da se ispita i prouči na ovoj slici koja u punoj veličini ima 21.000 puta 14.500 piksela.

Ali pažnju astronoma su odmah privukli JuMBOs.

„Moje reakcije su se kretale od: 'Šta?!?' i „Jeste li sigurni?", preko 'To je tako čudno!' do 'Kako bi ovi binarni objekti mogli da budu izbačeni zajedno?'", prisetila se doktorka Hajdi Hamel koja nije bila u timu za istraživanje.

Rekla je da ne postoje modeli formiranja planetarnog sistema koji predviđaju izbacivanje binarnih parova planeta.

„Ali... možda su svi regioni formiranja zvezda domaćini ovakvih dvostrukih Jupitera (a možda čak i dvostrukih Neptuna i Zemlje), a mi jednostavno nismo imali dovoljno moćan teleskop da ih vidimo ranije", ocenila je multidisciplinarna naučnica za BBC.



Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.05.2023)

BBC News

Povezane vesti »

Ključne reči

Najnovije vesti »