BBC vesti na srpskom

Свемирска истраживања: Телескоп Џејмс Веб открио објекте налик планетама који слободно лебде у Ориону

Нова свемирска истраживања открила објекате величине Јупитера како слободно лебде између звезда у паровима.

BBC News 05.10.2023  |  Џонатан Ејмос - новинар за
Orion Nebula, M42
НАСА/Еса/ЦСА/МцЦаугхреан &амп; Пеарсон
На само 1.400 светлосних година од Земље, Орионова маглина - М42, видљива је голим оком као мрља

Својеврсне 'планете' величине Јупитера које слободно лебде у свемиру, а нису повезани ни са једном звездом, ухватило је оштро око свемирског телескопа Џејмс Веб.

Оно што је занимљиво у вези са овим открићем је да делује да се уочени објекти крећу у паровима.

Астрономи се тренутно труде да их објасне.

Телескопом је посматрано око 40 парова у невероватно детаљном новом истраживању чувене Орионове маглине.

Названи су Јупитер Масс Бинари Објецтс (Бинарни објекти масе Јупитера), скраћено ЈуМБОс, што указује да су огромни.

Једно од могућих објашњења је да су ови објекти настали из региона у маглини где је густина материје била недовољна да би се у потпуности формирали као звезде.

Друга могућност је да су настали око звезда и да су потом избачени у међузвездани простор кроз различите интеракције.

„Хипотеза о избацивању је тренутно најзаступљенија&qуот;, рекао је професор Марк Мекорин.

„Физика гаса сугерише да не би требало да постоји могућности самосталног формирања објеката масе Јупитера, а знамо да појединачне планете могу бити избачене из звезданих система.

„Али како их избацити у пару? Тренутно немамо одговор. То је питање за теоретичаре&qуот;, рекао је виши саветник за науку Европске свемирске агенције (ЕСА) за ББЦ.

Професор Мекорин је предводио тим који је учествовао у новом истраживању Ориона.

Користећи велику резолуцију и инфрацрвену осетљивост Џејмса Веба, астрономи су прикупили значајне информације и придодали их постојећим подацима до којих су раније дошли старији телескопи, попут његовог директног претходника, свемирског телескоба Хабла.

Маглина Орион, позната и по називу М42, из каталога неба, најближи је регион масовног формирања звезда Земљи.

Заједно са младим отвореним јатом од четири сјајне звезде у његовом центру под именом Трапезоид, овај регион свемира се види голим оком као мрља на небу.

Налази се у доњем делу сазвежђа Ориона, које је добило име по ловцу из грчке митологије.

Маглина чини део ловчевог мача и виси са његовог опасача, а удаљена је око 1.400 светлосних година од Земље.

Planetary discs
НАСА/Еса/ЦСА/МцЦаугхреан &амп; Пеарсон
Планетарни дискови: Новорођене звезде у маглини су заузете стварањем следеће генерације планета

Нова слика са телескопа Џејмс Веб је заправо мозаик од 700 прегледа које је прикупио његов инструмент НИРКам (НИРЦам) током недељу дана посматрања.

На њему је скривено хиљаде младих звезда, које обухватају распон маса од 40 до мање од 0,1 пута масе Сунца.

Многе од ових звезда су окружене густим дисковима гаса и прашине који могу да формирају планете, мада у појединим случајевима ови дискови бивају уништени интензивним ултраљубичастим зрачењем и јаким ветровима са најмасивнијих звезда у региону, посебно са Трапезоида.

Orion Molecular Cloud 1
НАСА/Еса/ЦСА/МцЦаугхреан &амп; Пеарсон
Излив Орионовог молекуларног облака 1: „Врхови прстију&qуот; обојени гвожђем

На слици изнад је црвени обрис налик прстима познатији као излив Орионовог молекуларног облака 1.

То је маса молекуларног водоника која је шокирана огромном енергијом која струји са места катаклизмичног судара две џиновске звезде.

Брзина излива од више од 100 километара у секунди указује да се спајање звезда догодило само неколико стотина година раније.

Врхови прстију су обојени зеленом бојом што указује на гасовито гвожђе.

Још много тога је остало да се испита и проучи на овој слици која у пуној величини има 21.000 пута 14.500 пиксела.

Али пажњу астронома су одмах привукли ЈуМБОс.

„Моје реакције су се кретале од: 'Шта?!?' и „Јесте ли сигурни?&qуот;, преко 'То је тако чудно!' до 'Како би ови бинарни објекти могли да буду избачени заједно?'&qуот;, присетила се докторка Хајди Хамел која није била у тиму за истраживање.

Рекла је да не постоје модели формирања планетарног система који предвиђају избацивање бинарних парова планета.

„Али... можда су сви региони формирања звезда домаћини оваквих двоструких Јупитера (а можда чак и двоструких Нептуна и Земље), а ми једноставно нисмо имали довољно моћан телескоп да их видимо раније&qуот;, оценила је мултидисциплинарна научница за ББЦ.



Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.05.2023)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Најновије вести »