Србија: Шверц животиња као убиство без испаљеног метка

Какофонија птичијих гласова, повремено надјачана вриском деце, пролама се Зоолошким вртом Палић.

На тераси управне зграде, смештене у близини дела са животињама и скривене иза високог дрвећа, необично је тихо.

Прича се пригушеним гласом, уз много уздаха и погледа у под.

Десетак дана пошто је у близини Суботице пронађено изгладнело младунче лава Кика, како су је назвали у врту, изгубила је „животну битку&qуот;, написали су из зоо-врта,

„Никада ниједна животиња до сада код нас није стигла у тако лошем стању&qуот;, каже Андријана Тот, руководитељка прихватилишта у зоо-врту на Палићу, где се смештају заплењене и повређене животиње.

Од 2004. године, када је на Палићу покренуто прихватилиште у коме је Кики била смештена, овуда је прошло око 5.000 животиња.

Неке су, попут младунчета лава, у Србију стигле кријумчарењем које, после трговине дрогом, оружјем и људима, држи четврто место на илегалном тржишту у свету, вредном 20 милијарди долара годишње.

• Кријумчарење животиња у Србији: Птице, отровне змије и мајмуни са Хоргоша
• Пронађен лав у Будви, у току истрага о кријумчарењу
• Језиви пут тигрова кроз Европу - били су поклон, а требало је да постану лек

У Србији се годишње заплени око 300 егзотичних животиња, каже Владимир Јаћовић из Министарства заштите животне средине.

Шверцери преко границе најчешће пребацују егзотичне птице и рептиле које је лакше сакрити, а ређе веће сисаре.

Све животиње, међутим, прођу „Танталове муке&qуот;, каже Јаћовић, руководилац Групе за спровођење ЦИТЕС конвенције која се бави прекограничним прометом заштићених и строго заштићених врста.

„Птице се крију у најлон кесама, џаковима за кафу, пре десетак година откривено је шест макаки мајмуна у гепеку аутомобила&qуот;, каже Јаћовић за ББЦ на српском.

Многе животиње не преживе, а оне које заврше у прихватилишту, углавном трајно остају у зоо-вртовима, јер после дужег контакта са људима више и не умеју да опстану у дивљини.

„Када узмете дивљу егзотичну животињу, ви сте је на неки начин већ убили.

„Животиња постаје толико питома да више није спремна да се врати назад у дивљину. Одузели сте јој слободан живот&qуот;, каже Андријана Тот за ББЦ на српском.

Погледајте видео из Зоолошког врта Палић:

Како је Тиба-Биба постао цар?

На месту где ће се кроз пар месеци наћи права велика грива, сада је жбун длака које се подижу увис, као чироки фризура.

Лавић од годину и по дана носи царско име Тиберије, али му оно још му не пристаје.

„И даље воли да се игра и измотава. Он је једно велико дęте које мора да одрасте&qуот;, каже Тот.

Тиберије је прошле године пронађен у стану у Суботици и доведен је у прихватилиште.

„Пошто је неправилно храњен, имао је проблема са варањем и стомак му је био надувен.

„Звали смо га Тиба-Биба, а онда смо ипак решили да му дамо краљевско име&qуот;, сећа се Тот.

Тиберије лежи главом наслоњеном на предње шапе и чини се да тугаљиво гледа у људе који застају.

Он није само разиграни лавић, већ и велика маза.

„Има потребу за мажењем и тражи контакт са људима, што није добро за њега.

„Нико од нас не улази јер је велики и може ненамерно да вас повреди&qуот;, каже Тот.

Тиберију би било мање досадно да је у друштву других лавова, али то за сада није могуће.

За људе је сувише велики, за лавове и даље мали, па се чека да порасте и достигне полну зрелост како би могао да изађе на крај са лавицама које живе у његовој близини.

„Старија женка се наметнула као вођа малог чопора.

„Она је већ покушавала да елиминише Тиберија и не можемо да их спајамо док он не достигне полну зрелост, али и довољно порасте да буде већи од лавица&qуот;, објашњава Соња Мандић, директорка Зоолошког врта Палић.

По својеврсном дворишту плављег царства а разбацано је осушено дрвеће, а у средини је огромна пењалица направљена од масивних дебала.

Унутрашњост је издељена стаклом тако да лавови могу да се виде, али не и дохвате, објашњава директорка.

Тиберијева судбина показује да се кријумчарење дивљих врста мора зауставити на извору, каже Мандић.

„Често буде кажњена особа која је ухваћена као последња у том ланцу, као купац, али још је важније зауставити извор шверца.

„Тешко је веровати да се у нашој земљи тиме нико не бави, ако смо само у последњих годину и по дана примили у наш зоо-врт мармозету - врсту мајмуна, кајмана, питона, лава, макаки мајмуна&qуот;, набраја Мандић.

• У фотографијама: Да ли ће симболи Африке преживети човека
• Како је уплакани магарац Михајло пронашао нови дом
• Ко су конзерватори природе у Србији и шта они раде

Све се шверцује, и живо и мртво

Шверц се, међутим, не зауставља.

Ланац нелегалне трговине креће од локалног становништва које познаје територију на којој се налазе заштићене егзотичне врсте објашњава Вања Јакшић из Светске организације за заштиту природе (Ворлд Виде Фунд фор Натуре - ВВФ).

„Кријумчари плаћају за животиње локалном становништву у Африци и Јужној Америци, а онда их, углавном бродовима, шверцују до неке луке, одакле се даље превозе&qуот;, каже Јакшић.

Прошлогодишње истраживање групе новинара „Папагаји вредни као кокаин&qуот;, објављено у недељнику Време, показало је да сиромашно становништво Танзаније продаје кријумчарима одређене врсте папагаја за пар долара.

Исте птице, према том истраживању, у Холандији или Немачкој вреде и по две хиљаде долара.

Извештај Интерпола о кријумчарењу дивљих животиња наводи да у шверцерском ланцу понекад учествују и они који су, бар на папиру, задужени за бригу о животињама, али и паравојне групе у подручјима захваћеним конфликтима.

Приликом шверца, животиње се превозе у суровим условима.

У једном од ранијих ЦИТЕС извештаја забележено је да су у Србији на граници са Мађарском откривене птице превожене у џаковима за кромпир, завезаних крила и ногу да не могу да се померају, сакривене испод седишта или у делу за резервну гуму.

На светској мапи кријумчарења егзотичних врста, стручњаци Србију препознају као транзитну земљу.

„Ми имамо мало тржиште, на коме се задовољавају потребе људи који сматрају престижом да поседују егзотичне животиње.

„Србија је, ипак, само један од транзитних путева, посебно афричких птица према Западној Европи&qуот;, каже Владимир Јаћовић.

Глобално посматрано, живе животиње се шверцују ређе у поређењу са њиховим деловима, па су тако на црном тржишту годинама најзаступљенији и најцењенији рог носорога или кљове слона.

• Ухапшена група осумњичених за велику трговину дивљим животињама
• Убијани због коже - смртоносна трговина азијским слоновима
• Научници у борби против ловокрадица - лажни рогови носорога стижу на тржиште

Јаћовић потврђује да се у Србији заплењују и живи примерци и делови животиња.

Вања Јакшић каже да велики део кријумчарских токова и у Србији, али и у Европи, остаје неоткривен.

„Постоје закони који дефинишу казне којима се штите дивље врсте, али често таква дела остају испод радара због недовољног броја стручњака који се баве овом темом, као и недовољне сарадње институција&qуот;, каже Јакшић.

Организација у којој ради учествовала је у анализи кривичних дела против дивљих врста у Србији.

Међу тим кривичним делима је и кријумчарење, а примећено је да су казне благе, поступци застаревају, као и да нема довољно знања међу онима који воде истраге о овој области.

Погледајте видео:

Кајмани, мармозете и тарантула

На неколико метара од кавеза у којем живи Тиберије је простор са тераријумима за рептиле.

Унутра је топло и спарно, баш како прија кајманима који непомично стоје потопљени до пола у води, фиксирајући поглед на једну тачку.

Старији од њих стигао је убрзо пошто је у зоо-врту отворено прихватилиште.

„Већи део дана, кајмани нису активни.

„Једино их црево за воду раздрма. Када им пустимо воду, јуре га и бацакају се као да су пси&qуот;, каже Андријана Тот.

У кругу око базена распоређени су стаклом ограђени делови у којима, поред питона, живе мали мајмуни мармозете, такође стигли после заплене.

Кружним простором одјекују ударци које праве док се одбијају о стакло, скачући потом један другом на главу.

Ту су и стални становници - тарантула и неколико џиновских бубашваба за које Андријана Тот каже да их пушта да јој клизе по руци.

Поред рептила и сисара, и заплењене птице нашле су дом у зоо-врту, у високим кавезима распоређеним у низу.

Нове заплењене животиње стално пристижу, а све је мање простора за њих, упозорава Тот.

Слично је и зоолошком врту у Београду, који такође има прихватилиште за животиње.

У прихватилишту јер стално око сто животиња, међу којима је део заплењених, каже Србољуб Алексић, директор Бео зоо врта.

Свака животиња која у зоо-врт дође после заплене, прво мора да проведе време у карантину, објашњава Алексић.

„Не сме да се меша са другим животињама пре него што се ураде сви прегледи, јер никада не знате да ли има заразну болест која може да угрози друге&qуот;, каже Алексић за ББЦ на српском.

Андријана Тот додаје да је период у карантину уједно и време када се запослени упознају са новим становницима.

„Свака животиња, као и човек, има сопствени карактер.

„Морате да је упознате да бисте знали где смете да је ставите и како са њом да се понашате.&qуот;

Заплењене животиње углавном остају у зоолошким вртовима.

„Ради се о егзотичним врстама које не можете да пустите у природу у Србији&qуот;, указује Алексић.

До сада су из Србије у резервате у иностранство одлазили углавном медведи проналажени или у циркусима, или код људи који су их водили по вашарима, објашњавају Мандић и Алексић.

У Хрватској су својевремено завршили и заплењени питони јер није било услова да остану на Палићу, док су макаки мајмуни послати на Пиринејско полуострво.

Ипак, много већи број животиња остане, због чега и Мандић и Алексић наглашавају да је Србији преко потребно прихватилиште за дивље животиње ван зоолошких вртова.

Човек што мање да се меша

Осим о егзотичним, оба прихватилишта брину и о повређеним животињама у Србији.

У најбољем случају, животиње се после опоравка враћају у сопствено природно окружење.

Током јаког невремена овог лета страдало је много рода.

Једна од њих остала је без ноге, другима су ампутирана крила, па је ограђени простор у прихватилишту постао њихов трајни дом.

„Нама је веома важно да што пре опоравимо животиње, јер постоје рокови после којих је много теже, а некада и немогуће пустити јединку у природу.

„Када утицај човека постане превелик, процес повратка у природу је много тежи&qуот;, каже Мандић.

Некада је немогуће избећи га, на пример, када се храни младунче које на други начин не би преживело.

Некада се човек беспотребно меша.

„Људи из природе узимају полетарце који, приликом вежбања летења, падну на земљу или нижу грану, мислећи да су незаштићени.

„Међутим, њихови родитељи су у близини и даље их хране и штите, а узимајући их и доносећи их у прихват, људи им чине медвеђу услугу, излажући их непотребном стресу услед кога могу и да угину&qуот;, објашњава Мандић.

Чак и када се опорави, птица се из прихватилишта не пушта тако што се отвори кавез, већ се превози на одређену локацију, а то значи нови физички контакт и нову узнемиреност, додаје Тот.

„Још је лошије када људи сами негују птице, па се деси да им повреде лоше зарасту, или да их погрешно хране.

„Имали смо пример да је, због погрешне исхране, птици поломљен кљун&qуот;, каже Тот.

Савет стручњака је да се птице не дирају, већ да им се само понуди вода и храна.

Ако сумњају да нешто није у реду, треба да се обавесте надлежне службе, покрајински или републички завод за заштиту природе.

Птице које делују малаксало не би требало дирати, јер је врло могуће да имају заразну болест, упозоравају стручњакиње.

Погледајте видео: Какви су услови у прихватилиштима за животиње

Кикица се бори, Тиберије чека

Тиберије ће морати да чека бар још годину и по дана, док довољно сазри да би могао да живи са старијим лавицама.

Лавици Кики је почетком октобра остало мало времена за опоравак.

Вишеструки преломи, инфициране ране, дуготрајна неухрањеност учинили су да буде у веома лошем стању.

У њено лечење били су укључени домаћи и страни стручњаци из међународних организација које брину о добробити животиња.

Заједничка процена је била да, због опште слабости организма, не сме да буде под благом седацијом.

Како је због прелома морала да мирује, била је смештена у мали кавез, да би јој се физички ограничило кретање.

„Потреба да се због опоравка држи у ограниченом простору веома је стресна за лавицу која је сада у добу када треба да се игра и истражује околину&qуот;, казали су из зоо-врта Палић.

Запослени су се надали да ће се довољно опоравити тако да може да буде пребачена у неко од прихватилишта у иностранству јер на Палићу нема простора.

Међутим, младунчету су почели да отказују органи и после две недеље лечења је угинула.

Пар дана пре него што је зоо-врт објавио да је лавица Кики није преживела, Мандић је поручила да је време да се јавност тргне и разуме размере патње животиња.

„Јако је себично, неодговорно и бахато сматрати да је неколико месеци разоноде или лајкова за фотографије са животињама на друштвеним мрежама вредно оволико патње и стреса&qуот;, упозорила је она.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.07.2023)