Nekin Krokodil ili Memoar o najkrupnijoj zveri Severnoga Banata

Nije hteo da mi kupi licidarsko srce sa ogledalcetom. Čak ni lulicu nije hteo da mi kupi od bombondžije. Ništa mi nije kupio. Dao mi je svoju ušećerenu jabuku, ali nju nisam mogao da poklonim Meliti, jer mu je bila spala s drvenog štapića i otkotrljala se do tezge sa ularima, uzdama, povocima, remenima, kolanima i bičevima. Podigao ju je sa zemlje i gadljivo zagledao sa svih strana. „Duni malo, biće još slađa“, tutnuo mi je slatkiš ulepljen vlatima prašnjave, suve