Завршни панел Београдске безбедносне конференције о проширењу ЕУ

Шеф делегације ЕУ у Србији Емануел Жофре зјавио је на панелу о проширењу ЕУ 20 година после самита у Солуну да од тог самита никада није било важно питње проширења као данас.

"Заиста постоји сјајна прилика и за државе региона Западни Балкан. Морамо обновити подршку процеса проширења који је раније постојао на простору Западног Балкана и која је нестала због дугогодишњих преговора", изјавио је он.

Он је рекао да иако постоје одређени изазови са којима се ЕУ суочава у вези са проширењем постоји одређен "капацитет апсорпције" који она сада има.

"Два проблема морају да се решавају паралелно. Потребно је да држава кандидат сама спроводи реформе јер ће процес евроинтеграција зависити на основу њених заслуга. А са друге стране ћемо се и ми припремати за проширење", рекао је он.{имаге3}

Из Канцеларије за спровођење реформи у Украјини Тетјана Ковтун изјавила је да је инвазија Русије на њену државу поново покренула питање евроитеграција али и да се њена држава сада бори да остане суверена.

"Можемо да кажемо да је инвазија Русије на Украјину отворила врата процесу проширења, ми видимо практично борбу Украјине да остане независна, суверена држава на крилима ЕУ", рекла је она.{имаге4}

Потпредседник Европског покрета у Србији Владимир Међак рекао је да Србија није урадила много тога на својој страни како би убрзала процес придруживања.

"Када је реч о проширењу нажалост подстицај за тако нешто не би постојао да се није десио рат у Украјини", изјавио је он.

Међак је додао да политичке елите у Србији информишу јавност о процесу интеграција кроз медије који су под њиховом контролом.

"Власти у Србији испирају мозак јавности. Ако се јавности каже да се улазак Србије у ЕУ неће десити до 2030. године, јавност ће и мислити да се то неће десити. Оно што значи та порука јесте да власти неће урадити ништа да то и остваре", изјавио је он.

Он је додао да политичке елите стално шаљу поруке да Србија не припада ЕУ, да јој се њене вредности вештачки намећу и да се може придружити БРИКС-у. Бивша министарка у влади Црне Горе Јована Маровић која се укључила преко видео позива изјавила је да за Западни Балкан моментум о проширењу значи "уобичајен посао" али и да је Црна Гора највише напредовала.{имаге6}

"Не видим да политичке елите региона користе ову нову прилику да ураде нешто. Не напредујемо у унапређењу демократија на нашој страни", изјавила је она.{имаге5}

Маровић је додала да није могуће имати одређен датум придруживања али да види могућност да свака држава имати до 2030. године мапу пута.