Sa rediteljima Sviličićem i Kozoleom o (auto)cenzuri u kinematografiji

Imam osećaj da se reditelji i autori nekako povlače u intimu da ne bi ruku stavili u osinje gnezdo. Filmovi su puni frustracija koje nišu rešene, nego se bave osobnim problemima autora koji su uzrok tih frustracija. To je kao da lečite tešku bolest andolom. Mislim da nije stvar samo u kinematografijama, jer zanimljivo je da je u vreme bivše Jugoslavije postojala cenzura, ali nije bilo autocenzure. Niko nije mogao zabraniti Žiki Pavloviću ili Makavejevu da rade film