Kina: Kako je inicijativa Pojas i put vredna više biliona dolara promenila svet
Premijeri i predsednici, među kojima je i Vladimir Putin, okupljaju se u Pekingu da bi obeležili desetogodišnjicu ambicioznog projekta koji uspostavlja dve nove trgovinske rute koje spajaju Kinu i svet.
Svetski lideri i predstavnici 130 zemalja okupili su se u Pekingu na proslavi desetogodišnjice kineske Inicijative pojasa i puta (BRI), ambicioznog projekta za uspostavljanje dva nova trgovinska puta koji povezuju ovu zemlju sa ostatkom sveta.
Premijeri i predsednici, među kojima je i Vladimir Putin, sastaju se 17. i 18. oktobra da bi obeležili ovaj događaj, a veliki broj učesnika znak je ogromnog uticaja koji inicijativa vredna više biliona dolara ima na svet - i koliko je toga u inostranstvu u vlasništvu kineske države i kompanija.
U poslednjoj deceniji, u inicijativi je učestvovalo 150 zemalja koje čine tri četvrtine svetske populacije.
Međutim, ona je nailazila i na uspehe i na neuspehe.
- Kina zabranila plaćanja kriptovalutama
- Kina „ne želi da dominira"
- Kina ima novog najbogatijeg čoveka
Zašto je Kina pokrenula Pojas i put?
Kina je pokrenula Inicijativu pojas i put najviše da bi se izborila sa problemima kao što su prekomerna proizvodnja i sve veći troškovi rada u okviru rapidno narastajuće ekonomije, prema tvrdnjama analitičara.
Inicijativu finansira kineska rezerva stranih valuta u vrednosti od tri biliona dolara, sakupljena od osamdesetih kad je usvojila pristup razvoju okrenut više ka spolja, kaže profesor Lorens S. Rirdon sa katedre za političke nauke Univerziteta u Nju Hempširu, u SAD.
Kineske građevinske firme, suočene sa smanjenom potražnjom kod kuće, počele su da traže nove projekte u inostranstvu.
Otkako je preuzeo vlast 2012. godine, predsednik Si Đinping promovisao je Pojas i put da bi proširio tržište za kinesku robu i pojačao globalni uticaj zemlje.
Kineska preduzeća u državnom vlasništvu su sarađivala, želeći gotovinu iz kineskih fondova za izvozne investicije.
Zajedno su odobrile razne projekte na Globalnom jugu.
Kako su birani globalni projekti?
Tokom deset godina, Pojas i put je proširio naglasak sa infrastrukture na digitalnu tehnologiju, bezbednost i održivi razvoj.
Kina je uložila u više od 3.000 projekata u sklopu Inicijative, prema zvaničnim podacima.
Petnaest država koje su dobile najviše sredstava su Indonezija, Pakistan, Singapur, Rusija, Saudijska Arabija, Malezija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bangladeš, Peru, Laos, Italija, Nigerija, Irak, Argentina i Čile, kaže Američki institut za istraživanje javnih politika (AEI).
Njen uticaj se proteže širom sveta, a Kenija se nada da će na samitu uspeti da dobije sredstva.
Kina tvrdi da je izbor projekata zasnovan na ekonomskim potrebama, ali kritičari tvrde da ona želi da stvori kinesko-centrički model globalne kontrole.
„Geopolitički i diplomatski kriterijumi su makar jednako važni kao i ekonomski u određivanju kako i gde Kina distribuira sredstva iz Inicijative", kaže Džeremi Čen, ekspert za Istočnu Aziju iz Evroazijske grupe.
Italija je jedina zemlja među 15 navećih primalaca koja glasa manje često uz Kinu u Generalnoj skupštini UN-a od većine drugih zemalja, kaže Čen.
Italija je nedavno nagovestila da će izaći iz Pojasa i puta.
Podaci AEI pokazuju da sredstva Inicijative uglavnom odlaze u zemlje u kojima Peking ima jake strateške interese za produbljivanje odnosa, kao što su Indonezija i Pakistan.
Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati - dve bogate Zalivske države - su među najvećih sedam primalaca sredstava iz Pojasa i puta.
Ove zemlje, koje su veliki proizvođači nafte, daju Pekingu strateške alate za borbu protiv potencijalnih rizika koje predstavlja zapadna politika, kao što su američke sankcije.
- Kako je Kina postala svetsko ekonomsko čudo
- Kina i Srbija: Prijatelji, braća, kumovi
- Kina povećava vojni budžet dok upozorava na rastuće pretnje
Šta je uspelo?
Neki projekti Inicijative Pojasa i puta su bili zaista uspešni.
Razlog je prost: mnogima zemljama je potrebna bolja infrastruktura, uključujući puteve i železnicu.
U Indoneziji je nedavno otvorena prva brza pruga - nazvana Vuš.
Njeni vozovi povezuju prestonicu Džakartu sa Bandungom, popularnom turističkom destinacijom.
Ona smanjuje vreme putovanja sa tri sata na samo 40 minuta prohujavši tom rutom brzinom od 350 kilometara na čas.
I dok neki tvrde da je Vuš nepotreban zato što već postoje dobri putevi i pristupačniji vozovi koji će vas odvesti tamo, „mnogi ljudi u Indoneziji uopšteno gledano cene projekte Inicijative", kaže Tauhid Ahmad, istraživač sa Indonezijskog istraživačkog instituta INDEF.
U Laosu, železnička pruga koja povezuje glavni grad Vijentijan sa Kunmingom u kineskoj pokrajini Junan otvorena je 2021. godine.
Ova trasa je smanjila vreme putovanja iz Vijentijana do kineske-laoske granice na svega 3 sata, omogućivši putnicama da stignu do Kunminga za samo jedan dan.
Bilo je i drugih istaknutih uspeha za Inicijativu, kao što je luka Pirej u Grčkoj, koja se često naziva evropskom „Zmajevom glavom".
Kineska kompanija u državnom vlasništvu sada kontroliše više od 60 odsto luke i može da obradi veliki broj kontejnera sa brodova.
Šta nije uspelo?
Pojas i put ima slavne promašaje.
Džun Tojfel Drajer, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Majamiju, kaže da inicijativa pati od lošeg planiranja, sa „kreditima za projekte koji nikad nisu bili komercijalno održivi i neadekvatnim nadzorom građevinskih radova."
Globalno ekonomsko usporavanje, rast kamatnih stopa i viša inflacija otežali su nekim zemljama vraćanje dugova Kini.
Milijardi dolara zajma su propali, a razvojni projekti su zaustavljeni.
Jedan primer je luka Hambantota u Šri Lanki, gde je vlada proglasila bankrot 2022. godine.
Zemlja nije mogla da vrati kineske zajmove, tako da je predala luku Kinu na 99 godina korišćenja.
Pakistan se suočava sa sličnim problemima kao jedan od krupnih učesnika Inicijative.
Zemlja nije uspela da vrati dugovanja na vreme i morala je da traži pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda.
Povremeno je nacionalna elektrodistribuciona mreža morala da zatvara svoje pogone da bi uštedela na računima za gorivo.
Peking je nedavno odbio zahtev Islamabada za dodatna sredstva od Inicijative pojasa i puta u Kinesko-pakistanskom ekonomskom koridoru.
Kao razlozi su navedeni zabrinutost zbog političke nestabilnosti, bezbednosnih rizika za kineske radnike i pakistanske kreditne sposobnosti.
Mnoge druge zemlje, uključujući Etiopiju i Keniju, nose se sa sličnim izazovima.
Ekonomisti iz Svetske banke procenjuju da oko 60 odsto svih zajmova povezanih sa Pojasem i putem sada uključuju zemlje u finansijskim nedaćama.
To je dovelo do kritike kineske prakse pozajmljivanje kao „diplomatijom dužničke zamke".
Šta kaže javnost?
Ankete ukazuju na to da mnoge zemlje postaju podozrivije prema širenju kineskog uticaja.
U Pakistanu su ljudi ispočetka bili optimistični u vezi sa Pojasem i putem, očekujući ekonomski prosperitet i rast poslovanja.
Međutim, mnogo godina kasnije, u životima lokalnih zajednica nije bilo značajnih poboljšanja kao što su obećavali Pakistan i Kina.
U Gvadaru, lučkom gradu u Pakistanu, stanovnici su postali ogorčeni prema ovim projektima zato što vide vrlo malo razvoja mimo puta sa četiri trake na glavnoj obalskoj magistrali.
Vijetnam je dobio 670 miliona dolara u kineskom kreditu za veliki urbani železnički projekat u Hanoju.
Međutim, on još uvek nije odredio bilo kakve nove infrastrukturne projekte u sklopu Pojasa i puta.
Železnički projekat Ket Lin Ha Dong u Vijetnamu započet je 2011. godine, ali se suočio sa odlaganjima i povećanim troškovima.
Na kraju je završen u novembru 2021. godine.
Vreme izgradnje postavilo je negativan primer za druge infrastrukturne projekte i narušilo poverenje javnosti - mada se mora napomenuti da vreme izgradnje za slične projekte u zapadnim zemljama može biti slično ili čak duže.
Izgleda je Kina prepoznala ove zabrinutosti.
Predsednik Si sada zagovara „male i lepe" projekte u sklopu Pojasa i puta.
Poslednjih godina je došlo do pada i u broju novih projekata u sklopu Pojasa i puta i u obimu kineskih ulaganja u inostranstvu.
Ako se zagledamo u budućnost, izgleda da će se Inicijativa pojas i put suočiti sa nekim slično teškim izazovima.
„Pitanje je da li će kineska partijska država moći da nastavi da širi razvojne projekte, zato što važni primaoci nisu uspevali da isplate dugove", zaključuje profesor Rirdon.
Priredili: Isarija Praitingjaem i Endrju Veb
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.17.2023)
