Србија, Косово и Европска унија: Шта значи резолуција Европског парламента о нападу у Бањској

Уколико се докаже умешаност српских власти у напад који се 24. септембра догодио у Бањској, месту на северу Косова, Европска комисија и Европски савет треба да уведу мере против Београда, наводи се у „Резолуцији Европског парламента о недавним дешавањима у дијалогу Србија-Косово&qуот; усвојеној у четвртак.

Мере, подржане већином гласова европосланика, подразумевају укидање приступа новцу из фондова ЕУ и циљане санкције за оне који су у напад били умешани.

У тексту резолуције се осуђује „грозни и кукавички терористички напад добро организованих српских паравојних формација на косовске полицајце&qуот;.

Овај акт, као и друге резолуције ЕП, представља „политички документ, који није обавезујући&qуот;, па неће произвести директне последице по Србију или појединце, каже Владимир Међак, правник и члан Европског покрета у Србији, за ББЦ на српском.

Извршна власт у ЕУ лежи у рукама Европске комисије и Европског савета, али резолуције парламента могу да буду показатељ расположења и будућег деловања блока, додаје он.

„Резолуција има велики политички значај и врло је лоша ствар по Србију, јер су га усвојиле партије које чине и Европску комисију, а и руководе земљама преко својих влада&qуот;, објашњава Међак.

Иза резолуције је стало пет највећих политичких група - европски народњаци, социјалисти и социјалдемократе, либерали и зелени.

У селу Бањска на северу Косова 24. септембра убијен је косовски полицајац, а потом и и тројица наоружаних Срба, за које се сумња да су учествовали у нападу.

Милан Радочић, контроверзни бизнисмен и доскорашњи потпредседник Српске листе на Косову, преузео је одговорност за организацију напада, рекавши у писму које је прочитао његов адвокат да званични Београд није обавестио о намерама.

• Милан Радоичић пуштен на слободу дан после саслушања због пуцњаве на северу Косова
• Шта је Управљачки тим за израду статута Заједнице српских општина на Косову
• Један дан у Звечану: ББЦ на северу Косова две недеље после најновијих сукоба

Резолуцију, иако има само „декларативни карактер&qуот;, треба тумачити и у контексту приступања Србије Европској унији, објашњава Петар Милутиновић, истраживач Института за европске студије, за ББЦ на српском.

„Она удаљава позиције Владе Србије и Европског парламента, важне институције ЕУ, која заступа грађане и шире јавно мњење у државама чланицама&qуот;, каже он.

Додаје и да је посебно „забрињавајуће&qуот; то што мере које предлаже ЕП досада нису увођене против других земаља кандидата током процеса придруживања, Србија би била преседан и, уколико би оне биле спроведене, могли бисмо да их тумачимо као „стратегију штапа&qуот; Брисела.

Шта пише у резолуцији?

Европосланици сматрају да је политика Србије према Косову и његовим западним савезницима „веома опасна&qуот; и позвали су на деескалацију ситуације на северу Косова.

Они ће пратити истрагу косовске полиције и позвали су српске институције да у потпуности сарађују, приведу оптужене за напад који се налазе у Србији и изруче их Косову, додаје се у резолуцији.

Србија је показала „агресивно војно деловање, заједно са радикализованим политичким порукама и јаким индицијама да је српска држава умешана у политичко насиље&qуот;, а посланици су забринути због доказа који повезују насилне криминалне групе са српским властима, наводи се у резолуцији.

Уколико се умешаност државних органа Србије докаже, Европска комисија би требало да замрзне средства из Инструмента за претприступну помоћ (ИПА) намењена Србији, а Европска комисија уведе санкције на имовину и кретање против појединаца који су допринели дестабилизацији севера Косова и лидера великих организованих криминалних мрежа.

Европски парламент такође позива Европски савет да уведе санкције Милану Радоичићу, по узору на америчке санкције које су м уведене 2021. године.

Београд и Приштина се позивају да не предузимају никакве једностране акције које могу да угрозе мир и стабилност региона и да активно раде на мирном разрешењу спорова, кроз дијалог под окриљем ЕУ.

Обе стране се позивају на поштовање Бриселског и Охридског споразума, као и свих претходних договора, а Косово да, у складу са тим споразумима, без одлагања формира Заједницу српских општина.

Погледајте причу о сукобу у Бањској:

Шта су ИПА фондови и колико би новца Србија могла да изгуби?

Инструмент за претприступну помоћ (ИПА) почео је да се користи 2007. године и представља подршке реформама у земљама кандидатима за чланство у Европској унији, описано је на сајту Европске комисије.

Тренутно је на снази трећа транша помоћи, која важи у периоду од 2021. до 2027. године и укупна количина средстава износи готово 14,2 милијарде евра.

У периоду од 2007. до 2013. буџет је био 11,5 милијарди евра, а у другој транши између 2014. и 2020. износио је 12,8 милијарди евра.

У другој транши помоћи Србија је из ИПА фондова добила 1,54 милијарде евра, од чега је највише уложено у областима развоја демократије, владавину права, заштиту животне средине, енергетику, саобраћај, сектор иновација, образовање и запошљавање, као и у пољопривреду.

Према подацима Европске комисије, за 2023. годину планирано је улагање о 165 милиона евра у енергетском сектору у Србији.

• Откуд српско оружје у Мјанмару - шта значи резолуција Европског парламента
• Избори на северу Косова 2023: Бојкот Срба и понека критика са Запада
• Када све Србија није ушла у Европску унију

Потенцијално замрзавање ових средстава у случају да истрага косовске полиције покаже умешаност српских институција у напад у Бањској односило би се на „пројекте који су битни за Владу Србије, али не и на цивилно друштво, које наставља да ужива приступ фондовима&qуот;, каже правник Владимир Међак.

То „не би био много велики новац, али би био значајан&qуот;, додаје он.

„Сам ИПА фонд није толико битан суштински, колико јесте принципијелно као почетна тачка, јер су ту и фондови Европске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке.

„Ако би се кренуло тим путем, то би могло да изађе на пола милијарде евра годишње&qуот;, објашњава члан Европског покрета у Србији.

Шта то значи за Србију?

У правном смислу, још увек ништа, каже Међак.

„Не знамо шта ће бити од овог документа, одлуке ће доносити Европски савет и Европска комисија, а свака од тих институција има сопствене интересе - Савет представља државе чланице, Комисија целу Европску унију, а Парламент грађане&qуот;, објашњава.

Али, напомиње да текст резолуције „уопште није добар за наратив о Србији у Европи&qуот;.

„Пре пет година је Србија била прва у реду за улазак у ЕУ, а сада говоримо о санкцијама&qуот;, каже Међак.

Петар Милутиновић, истраживач Института за европске студије, додаје да Европски савет и Европска комисија „узимају у обзир мишљења и резолуције Европског парламента&qуот;, иако не поступају увек по њима.

„И Косово и Србија се после претходних догађаја налазе у замрзнутом статусу преговора о приступању ЕУ и, уколико не буде помака, обе стране не могу да рачунају на убрзан приступ европским фондовима и скорије учлањење&qуот;, сматра он.

Шта се догодило у Бањској?

У селу Бањска на северу Косова 24. септембра убијен је косовски полицајац, а потом и и тројица наоружаних Срба, за које се верује да су учествовали у нападу.

Власти у Приштини су оптужили Милана Радоичића, контроверзног бизнисмена и политичара, да је предводио групу наоружаних људи која је извела напад.

Потом је објавила и снимак из манастира Бањска на којем се види група људи у војничкој опреми са наоружањем, међу којима је наводно и Радоичић.

Власти у Србији привеле су Радоичића више од 10 дана после сукоба, он је признао да је био на Косову у време сукоба и да је организовао наоружану групу која се сукобила са косовском полицијом.

У ранијем обраћању јавности преко адвоката, Радоичић је изнео тврдњу и да „Београд ништа није знао&qуот; о његовом боравку на Косову.

Најновији сукоби на Косову уследили су после година напетости између Београда и Приштине након што је Косово прогласило независност, што Србија не признаје.

Уз посредство Брисела, али и Америке, Београд и Приштина годинама покушавају да нађу решење за косовску кризу, али ни после последње рунде преговора средином септембра нема помака.

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља.

Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.19.2023)