Одрживост и животна средина: Куће од конопље - упијају угљеник и побољшавају енергетску ефикасност

Окружен зеленим пољима, Флет хуас, који се налази на фарми у Кембриџширу, у Великој Британији, изгледа као типична кућа настала реконструкцијом амбара.

Али изнутра, због изгледа и атмосфере грађевине, ви одмах схватате да је ово нешто прилично другачије.

„Зидови ме подсећају на куће од бала од сена које смо правили као деца&qуот;, каже власница Флет хауса Џема Берон.

„Има предивну акустику. А прошле године нам усред зиме није радило грејање 24 часа и кућа је остала топла.&qуот;

Оно што чини овај сунчани, прозрачни и удобан дом необичним јесте материјал од ког је изграђен: конопља.

И док нам је можда познатија веза ове биљке са психоактивном супстанцом канабис и њеном употребом у суплементима и текстилима, конопља све више постаје тражени одрживи грађевински материјал.

Ова биљка која брзо расте је обновљиви ресурс, са својствима хватања угљеника.

Кад се користи у градњи, обично поприма облик „хемпкрита&qуот;, познатог и као кречни бетон од конопље, чврсти материјал настао од мешања дрвенастог језгра биљке са везивним материјалом направљеним од воде и креча.

Хемпкрит има високу термалну масу, што га чини идеалним материјалом за изолацију који побољшава енергетску ефикасност зграда и временом смањује емисију гасова ефекта стаклене баште.

Он такође наставља да упија угљеник током читавог животног века.

Потражња за одрживим материјалима је велика, јер грађевинска индустрија покушава да се декарбонизује.

• Зграде направљене од отпада
• Да ли су соларни панели еколошка катастрофа у настајању
• Њујорк тоне под тежином небодера: Шта може да се предузме

Зграде и грађевинска индустрија заслужни су за око 37 одсто енергије и глобалних емисија угљен диоксида повезаних са процесом.

То је због велике зависности индустрије од фосилних горива, укључујући материјале који производе велику количину угљеника као што су бетон, челик и стакло, као и гасови ефекта стаклене баште који се емитују током грејања и хлађења наших зграда.

Са свим тим својствима упијања угљеника, конопља би могла да помогне земљама да постигну циљеве од нула нето емисије угљеника учинивши градњу одрживијом.

„Оптимизација начина на које дизајнирамо, градимо и реновирамо наше грађевине одиграће кључну улогу у смањивању емисија и омогућавању Великој Британији да постигне климатске циљеве&qуот;, каже Јетунде Абдул, шеф климатске акције при британском Савету за зелену градњу.

„Важан део решења укључује истраживање употребе природних алтернатива које не производе много угљеника кључним грађевинским материјалима као што су хемпкрит или дрвна грађа.&qуот;

Према Европској комисији, један хектар конопље хвата између девет и 15 тона угљен диоксида, а треба јој само пет месеци да израсте - што значи да је боља од типичне комерцијалне шуме у секвестрацији угљеника.

Штавише, производња конопље наводно помаже да се регенерише земља и издвоје тешки метали из земљишта.

Али прво мора да се превазиђе читав низ изазова пре него што конопља буде могла да остави озбиљног трага на грађевинску индустрију.

У њих спадају промене владине регулативе, технички сертификати и финансирање и инфраструктура неопходни за омасовљавање индустријске производња конопље, да се успоставе ланци снабдевања и да она постане приступачнија за употребу.

Данас, у облику хемпкрита, биљку користе углавном еколошки освешћене архитекте са издашним буџетима у Европи и Северној Америци, углавном захваљујући регулативи која контролише раст производње конопље у овим регионима.

(Овде вреди истаћи да индустријска верзија биљке не садржи психоактивне агенсе регуларног канабиса)

Хемпкрит не функционише као бетон; он не може да се користи као носећи материјал и зато мора да се комбинује са материјалима који носе тежину као што су дрво и камен.

Али као изолација, он нуди опцију са мање интензивним стварањем угљеника од петрохемијских материјала као што су фиберглас и пенаста плоча.

Хемпкрит „ради све&qуот;, каже Самер Ислам, суоснивачица лондонског Материјал калчерса, студије за истраживање и дизајн која је изградила Флет хаус 2020. године.

„Његова висока термална маса значи да се загрева и отпушта топлоту полако, регулишући током дана унутрашњу топлоту.&qуот;

Он је и хидроскопски, додаје она, тако да упија и испушта влагу, због чега је добар за регулацију буђи у зградама.

Конопља коришћена за Флет хаус узгојена је на суседном земљишту Марџент фарма.

Пројекат представља оно што Материјал калчерс назива „циркуларном екологијом&qуот;, приступом изградњи из ког ничу зграде и може природно да се реинтегрише у околину.

Хемпкрит се користи у облику монтажних панела да би се од њих направили зидови куће, уклопљени око дрвене носеће структуре.

Унутар куће, материјали остају непокривени, са изгледом бале сена хемпкрита намерно остављеним да буде видљиве.

Једна мана хемпкрита је да се квари кад остане изложен на кишном времену, тако да су Материјал калчерс морали да пронађу ново решење за спољни део Флет хауса, а да истовремено искористе пуни потенцијал ове биљке.

Уместо језгра конопље, окренули су се жилавој спољашњости биљке, познатој као влакнаста срж, која се већ користи на индустријском нивоу да би заменила фибеглас у аероинжењерингу и аутомобилској индустрији.

Материјал калчерс је термално компресовао ове та влакна конопље природном смолом на бази шећера како би створио панеле отпорне на кишу који прекривају кућу.

Фарма наставља да производи те панеле, са огромним интересовањем других архитеката који желе да користе овај материјал.

Материјал калчерс планира да настави да користи конопљу у новом Пројекту Феникс у Луесу, у источном Сасексу.

У изведби Хјуман нејчера и замишљен као насеље са 700 кућа изграђеним на основама одрживости, пројекат ће у већини грађевина користити хемпкрит заједно са дрвном грађом из краја.

Хемпкрит није никакав нови изум: он се у грађевинама користио хиљадама година.

Међутим, у последњем веку дошло је до пораста модернијих грађевинских материјала и криминализације узгоја конопље због њене везе са употребном рекреативног канабиса.

У Француској, међутим, узгој конопље никад није био незаконит, што је допринело томе да ова земља постане један од глобалних лидера у индустријској конопљи.

После савременог оживљавања хемпкрита крајем Двадесетог века, велики број грађевинских пројеката који користе овај материјал реализован је широм земље.

Године 2020, седмоспратна зграда социјалног становања завршена је у Паризу, која је користила хемпкрит као основни материјал за изолацију, уз дрвену носећу конструкцију.

Архитектонска фирма која је стајала иза овог пројекта, Баро Пресако, користила је хемпкрит повремено у протеклој деценији, али ово је била до тада највећа употреба материјала.

Суоснивач фирме Тибо Баро описује хемпкрит као „архитектонски користан&qуот;, хвалећи његово термално својство, дисање, утицај на здравље и секвестрацију угљеника.

Он, међутим, није савршено решење: „Конопља је сјајна, али креч је нешто што морате да доводите у питање као одрживо решење&qуот;, каже он.

Производња креча захтева загревање кречњака на око 1.000 степени Целзијуса, што емитује угљеник.

„Не постоји само једно решење које ће спасти свет&qуот;, каже Баро - али, за сада, хемпкрит остаје као позитивна опција.

Фирма га користи за велике стамбене и пословне зграде које се тренутно граде у Паризу, а истражује и да ли хемпкрит може да се користи за пројекте ретрофитинга.

Ретрофитинг је постао кључан начин за унапређење и побољшање енергетске ефикасности зграда без огромних угљеничких трошкова и бацања на рушење и реконструкцију.

До данас, хемпкрит се примарно користио у малим стамбеним пројектима, због проблема са ланцима снабдевања, ограничењем омасовљавања и трошкова.

„Производни капацитет у Великој Британији тренутно не може да омогући масовну производњу&qуот;, каже Ислам.

„Машинерија за њега је веома скупа и не дистрибуира се широм земље.&qуот;

Оно што је потребно, каже она, јесу инвестиције - у фирме, инфраструктуру, занат и сертификате материјала.

Све док се то не догоди, хемпкрит ће остати скуп и редак материјал за рад, додатно отежан високим премијама осигурања јер је класификован као „нестандардан&qуот;.

Палома Гормли, још једна суоснивачица Материјал калчерса, тврди да „огромна количина улагања&qуот; произвођача високо угљеничких материјала у одобрење њихових производа омогућило им је доминацију на тржишту, и што се тиче приступачности и што се тиче акредитације.

„Постоји еквивалентни процес који мора да се деси за материјале као што је хемпкрит.&qуот;

Правна регулатива, чак и за прости узгој конопље, друга је велика препрека.

У САД, на пример, узгој индустријске конопље био је илегалан све до 2018. године, због тога што се биљка сматрала наркотичком супстанцом.

Сам хемпкрит је одобрен за дозволу за градњу стамбених зграда у земљи тек 2022. године; и даље је забрањен у комерцијалним пројектима све до најмање 2025. године.

У Јужној Африци, конопља је коначно проглашена пољопривредним усевом 2021. године, омогућивши њен узгој у земљи.

---

---

Архитектонска фирма Вулф + Вулф из Кејп Тауна прославила се у архитектури конопље у последњих 15 година, али све донедавно морала је да се ослања на увоз биљке.

„Почео сам да радим на својој првој кући од конопље 2007. године&qуот;, каже оснивач фирме и њен директор Вулф, који користи само презиме.

„Био сам фасциниран свим њеним својствима и увидео сам позитивни утицај који она може да има на декарбонизацију изграђеног окружења.&qуот;

Вулф + Вулф тренутно завршава небодер у Кејп Тауну за који је коришћен хемпкрит у форми монтажних блокова, а за коју се верује и да је највиша зграда на свету изграђена од овог материјала.

Ова архитектонска фирма такође тренутно ради на четири куће од конопље, а започела је и дизајнирање још једне високе зграде од конопље.

Вулф је пун оптимизма: „Интересовање у Јужној Африци за конопљу као грађевински материјал расте експоненцијално. То је почетак једне читаве нове индустрије у земљи.&qуот;

Због отварања регулативе и све већег разумевања мноштва користи од овог материјала, употреба хемпкрита је у порасту, упркос томе што је превасходно концентрисана у Европи и Северној Америци.

Европска комисија је известила да је област земљишта ЕУ посвећена узгоју конопље порасла за 75 одсто између 2015. и 2019. године, са Француском која је заслужна за 70 одсто укупне производње.

Иако су друге земље можда спорије у прихватању конопље као пољопривредног производа и грађевинског материјала, ствари би ту ускоро могле да се убрзају.

У новембру 2022. године, УН су објавиле извештај у ком наводе све предности индустријске конопље.

• Њујорк тоне под тежином небодера: Шта може да се предузме
• Шта су енергетски пасоши и чему служе

УН су саветовале, ако желе да до краја искористе потенцијал конопље, земље морају да рашчисте правни статус биљке, суоче се са ограничењима регулаторних оквира и сарађују регионално како би омогућиле успостављање производних ланаца.

Материјал калчерс верује да усвајање одрживих грађевинских материјала као што је конопља може да постане део заокрета у приступу према градњи у ком се користе природни ресурси из локалних извора.

„То подразумева да добијете већину грађевинске масе од усева са брзим обртом, као начином да пружите изолацију са ниском производњом угљеника, али и да ухватите и похрањујете угљеник у самим зградама&qуот;, каже Гормли.

Иако је оно што животној средини стварно треба драстично смањење градње, важно је да кад заиста градите, „чините то на ефикасан, лак и увиђаван начин кад су у питању ваши ресурси&qуот;, каже Ислам.

Конопља, која брзо расте и секвестира угљеник, зато се чини као идеалан материјал за то.

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.19.2023)