Arheologija i tehnologija: Veštačka inteligencija dovela do otkrića prve reči u drevnim svicima
Dvadesetjednogodišnji student kompjuterske nauke u SAD otkrio je prvu reč u drevnom svitku pomoću veštačke inteligencije.
Kad je došlo do erupcije vulkana Vezuva 79. godine pre nove ere, starorimski gradovi Pompeja i Herkulanum, u današnjoj Italiji, bili su uništeni.
Stotine drevnih svitaka ili dokumenata ispisanih na papirusu, bili su zatrpani i ugljenisani.
Gotovo 2.000 godina, ovi drevni svici ostali su ispod 20 metara vulkanskog blata, pepela i plovućca (vulkanska šupljikava stena).
Bili su čuvani u vili za koju se veruje da je nekada pripadala tastu Julija Cezara, slavnom rimskom generalu i državniku koji je postao diktator pre nego što je na njega izvršen atentat.
- Pavle Riđički, „svetski putnik" koji je doneo mumiju u Srbiju
- Sandala od slame stara 6.000 godina pronađena u španskoj pećini
- Pet stvari koje treba da znate o Lepenskom Viru: Od podnog grejanja i ribolikih skulptura, do sahranjivanja u kući
Kad su drevni ostaci Pompeje konačno iskopani u 18. veku, pronađeno je i više od 600 još urolanih svitaka papirusa.
Njih je očuvala vulkanska erupcija, ali su istovremeno bili toliko krhki da bi se raspali u prah kad bi se pogrešno rukovalo njima.
Stotinama godina ostao je izazov kako pročitati svitke a da ih ne razmotate i ne oštetite.
U martu ove godine pokrenut je Izazov Vezuv, kompjutersko i takmičenje mašinskog učenja za čitanje ovih svitaka iz Herkulanuma.
Univerzitet u Kentakiju regrutovao je naučnike da koriste veštačku inteligenciju kako bi dešifrovali reči sa rendgenskih snimaka nerazmotanih svitaka.
Te snimke je 2019. godine napravio profesor Brent Sils iz univerzitetskog EdjusLaba, kad je skenirao svitke iz Herkulanuma u akceleratoru čestica, generišući 3D CT skenove u veoma visokoj rezoluciji.
Luk Faritor, dvadesetjednogodišnji student kompjuterske nauke sa Univerziteta u Nebraska-Linkoln bio je prva osoba koja je pročitala reč sa svitka iz Herkulanuma i za to je osvojio 40.000 dolara.
Napravio je program veštačke inteligencije za otkrivanje ugljenisanih drevnih slova ispisanih na papirusu i uspeo da ih otkrije desetak.
Među ovim slovima, papirolozi - učenjaci specijalizovani za radove na papirusu - mogli su kasnije da identifikuju reč πορφυρας ili porfiras, starogrčku reč za ljubičasto.
Da bi osvojio nagradu, morao je da pronađe najmanje 10 slova na površini od četiri kvadratna centimetra svitka.
„Video sam ta slova i potpuno se izbezumio", rekao je on na konferenciji za štampu na kojoj je saopšteno otkriće.
„Izbezumio sam se, zamalo se preturio, malo je falilo da zaplačem."
Ubrzo nakon Faritora, drugi takmičar, Jusuf Nejder, egipatski postdiplomac na biorobotici u Berlinu, nezavisno je otkrio istu reč u istoj oblasti, sa još jasnijim rezultatima - osvojivši drugu nagradu od 10.000 dolara.
Još jedna nagrada od 10.000 dolara dodeljena je Kejsiju Hendmeru, koji je prvi otkrio mastilo i više slova u neotvorenom svitku.
Njegov rad poslužio je kao osnova za program veštačke inteligencije Luka Faritora.
Otkriće prve reči na drevnom svitku iz Herkulanuma smatra se uvodom u revoluciju na polju papirologije.
„Ovo je bio san mnogih ljudi otkako su svici prvi put otkriveni 1750-ih", napisao je Net Fridman, pokretač i sponzor Izazova Vezuv, na društvenoj mreži Iks.
„To je i rezultat 20 godina rada doktora Brenta Silsa i njegovog tima iz EdjusLaba, čije su godine i godine posvećenog rada omogućile ovaj finiš", dodao je on.
Na konferenciji za medije na kojoj je saopšteno da je prva reč do sada dešifrovana iz drevnih svitaka, profesor Brens Sils rekao je da su svici bili „nešto za šta su ljudi govorili da nikada neće moći da se pročitaju zato što je suviše teško izvući tekst iz njih."
„A opet mi danas govorimo upravo o tome", dodao je on.
Istraživači kažu da je najveće otkriće zapravo da će uz pomoć moderne tehnologije bilo ko bilo gde moći da čita te svitke.
Izazov Vezuv i dalje nudi glavnu nagradu od 700.000 dolara prvom timu koji pročita četiri pasusa teksta iz dva netaknuta svitka.
Naučnici se nadaju da će otkriti još vrednih informacija o tome kako smo živeli pre više hiljada godina.
Svet je bio zapanjen kad je ugledao velelepne javne zgrade i raskošne vile kad su ruševine Pompeje i Herkulanuma otkrivene u 18. veku.
Ostaci ljudi koji su se ili skrivali od erupcije ili pokušavali da pobegnu od nje takođe su očuvani - pronađene su čak i pekare se hlebovima još u peći.
Šta bi još ovi drevni svici mogli da nam kažu?
Pogledajte video: Otkriven tajni prolaz u Velikoj piramidi u Gizi
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.24.2023)
