Tako je pisao i pričao Mladen Nikolić: "Specijalizovao sam se za pevače sa prigušenim glasom"

"U noćima dok ti mirno spavaš pusta čenja moje grudi para, i dok jesen šapće tvoje ime, s vetrovima srce razgovara. Naše divne uspomeme stare da l' još čuvaš ti u srcu svom, voliš li me isto kao nekad, nadaš li se još povratku mom. Da sam mesec što po nebu luta, iznad tvoga prozora bih stao, ne bih dao zori da zaluta, zrakom bih ti kose milovao. Tebe sam se poželeo silno kao cveće sunca posle kiše, jednog dana kad se tebi vratim stara ljubav bol će da izbriše."