Двојица мушкараца оптужена за убиство девојчице Данке Илић из Бора

Пола године после нестанка девојчице Данке Илић у околини Бора, града на истоку Србије, подигнута је оптужница против двојице мушкараца који се терете за њено убиство.

Више јавно тужилаштво у Зајечару подигло је оптужнице против Дејана Драгијевића и Срђана Јанковића, који се терете за тешко убиство у саизвршилаштву.

Позивајући се на агенцију Тањуг, Радио-телевизија Србије преноси да тужилаштво за оптужене тражи доживотни затвор, што је максимална казна у српском законодавству.

Терете се да су службеним аутомобилом локалног Водовода, где су били запослени, ударили девојчицу, ставили је у возило, а потом су њено тело бацили на депонију, одакле су га касније преместили.

Данка Илић је нестала 26. марта испред куће у насељу Бањско Поље код Бора, а њен нестанак први пут је активирао систем Пронађи ме, односно Амбер алерт у Србији, којим се јавност хитно обавештава о нестанку детета.

Иако се данима трагало за телом девојчице, оно до данас није нађено.

Нестанак двогодишње девојчице, потрага која је уследила и полицијско саопштење да је мртва биле су ударне вести у Србији.

• Изречена прва казна доживотног затвора у Србији - за отмицу и злостављање девојчице
• Да ли је могуће забранити дарк веб у Србији
• Родитељски ратови: Шта када мама или тата отму дете

Шта је до сада познато?

Десет дана после потраге, Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је у априлу да је „девојчица мртва, а да су ухапшена двојица осумњичених за њено убиство&qуот;.

Полиција је тада саопштила да су они „признали кривицу&qуот;.

У ранијем саопштењу МУП-а наведено је да се сумња се да су двојица осумњичених аутомобилом усмртиле девојчицу неколико минута након што је мајка приметила њен нестанак.

Међутим, Више јавно тужилаштво у Зајечару у јулу је саопштило да је осумњичени за убиство двогодишње девојчице негирао извршење кривичног дела.

Ово тужилаштво је раније саопштило и да је узето више од 500 трагова са службеног возила Јавно-комуналног предузећа Водовод из Бора за који полиција сумња да су возила двојица осумњичених када су ударили девојчицу.

„До сада су вештачења показала да се ни на једном трагу не налази ДНК Данке Илић, како у самом аутомобилу, тако и на спољашњим деловима возила&qуот;, саопштило је тужилаштво у јулу.

Потом су приведени и Далибор Драгијевић, рођени брат окривљеног Дејана, као и њихов отац Радослав.

Далибор Драгијевић је био осумњичен да је брату помогао да сакрије тело убијеног детета, али је он преминуо током полицијског саслушања 7. априла.

Радослав Драгијевић је оптужен да је сину помогао да премести тело девојчице.

По узору на Амбер алерт

Када је на дан нестанка Данке Илић активиран систем за хитно обавештавање јавности Пронађи ме - поруке су људима стигле на мобилне телефоне, а медији су објављивали позиве јавности да саопште полицији информације о детету ако их имају.

Објављени су подаци о несталом детету, када и где је последњи пут виђено, како је обучено и коме се обратити у случају да неко запази и препознаје дете.

Пронађи ме настао је по узору на Амбер алерт, амерички систем за проналажење деце, који постоји скоро три деценије, а слични су уведени и у многим земљама, и, према статистици, ефикасни су и у 90 одсто случајева.

У последње две године, у Србији је расписано скоро 3.889 потрага за несталом децом, од чега је 3.859 обустављено јер се није радило о кривичном делу.

Фондација Тијана Јурић апеловала је на увођење оваквог система од 2015. године.

„Са поносом истичем да је ово први овакав систем у региону&qуот;, рекао је Игор Јурић, директор Фондације која носи назив по његовој отетој и убијеној ћерки Тијани.

Девојчица је нестала 2014, када је имала непуних 15 година, а њено тело пронађено је 12 дана касније.

Према подацима ове Фондације, у Србији се годишње пријави нестанак између 1.300 и 1.500 деце.

Али није у свим случајевима реч о отмици, већ су узроци нестанака различити, и већином дешава да дете самоиницијативно побегне од куће или установе у којој борави.

На успостављању система сарађују Министарство унутрашњих послова, Министарство информација и телекомуникација и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=6ГКаои1ц-Ек

Како функционише овај систем у Србији?

Нестанак малолетника пријављују родитељи или старатељи, а одлуку о активирању система доноси Министарство унутрашњих послова.

Систем неће бити активиран за свако дете чији је нестанак пријављен, већ само када постоји сумња да је жртва кривичног дела.

Неће бити активиран ни ако се процени да објављивање информација о детету може да угрози сигурност детета и омете рад полиције, нагласио је министар полиције Братислав Гашић на представљању система.

Обавезно ће бити активиран у случајевима нестанка деце до седам година, као и деце са сметњама у развоју до 18 година.

У случају активирања система о нестанку малолетног детета, грађани ће бити обавештени СМС поруком, прекидом телевизијских и радио емисија, обавештењима на ауто-путевима, аеродромским, аутобуским и железничким станицама.

Уколико имају информације о детету, грађани могу да их дојаве полицији на број 192.

• Обавезе медија

Када се систем активира, медији су у обавези да прекину телевизијске и радио емисије, како би пренели саопштење полиције.

У првих 24 сата од активације, у обавези су да исто саопштење емитују на сваких пола сата, а потом сваког сата у наредних 48 сати.

После проналажења детета, али и ако оно не буде пронађено за 48 сати, медији су у обавези да обришу све информације о детету које су до тада емитовали, кажу из МУП.

---

Шта је Амбер алерт?

Амбер алерт систем је настао у Сједињеним Америчким Државама 1996. године.

Назван је по Амбер Хагерман, деветогодишњој девојчици из Тексаса која је отета и убијена.

Око 95 одсто Амбер алерт случајева се реши у року од 72 сата, рекао је раније Роберт Ховер из Националног центра за несталу и експлоатисану децу (Натионал Центер фор Миссинг &амп; Експлоитед Цхилдрен).

Када је о Европи реч, постоји мрежа у којој су Белгија, Бугарска, Кипар, Чешка, Француска, Немачка, Грчка, Ирска, Италија, Велика Британија, Швајцарска, Словачка, Румунија, Португал, Пољска, Холандија, Малта, Луксембург и Литванија.

У свакој земљи постоје правила када се систем активира, као и ко и како може да помогне полицији у потрази.

---

Погледајте видео: Водич за родитеље, баке и деке - како да деца безбедно користе интернет

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.24.2024)