Dvojica muškaraca optužena za ubistvo devojčice Danke Ilić iz Bora
Devojčica je nestala 26. marta, a njeno telo do danas nije pronađeno.
Pola godine posle nestanka devojčice Danke Ilić u okolini Bora, grada na istoku Srbije, podignuta je optužnica protiv dvojice muškaraca koji se terete za njeno ubistvo.
Više javno tužilaštvo u Zaječaru podiglo je optužnice protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, koji se terete za teško ubistvo u saizvršilaštvu.
Pozivajući se na agenciju Tanjug, Radio-televizija Srbije prenosi da tužilaštvo za optužene traži doživotni zatvor, što je maksimalna kazna u srpskom zakonodavstvu.
Terete se da su službenim automobilom lokalnog Vodovoda, gde su bili zaposleni, udarili devojčicu, stavili je u vozilo, a potom su njeno telo bacili na deponiju, odakle su ga kasnije premestili.
Danka Ilić je nestala 26. marta ispred kuće u naselju Banjsko Polje kod Bora, a njen nestanak prvi put je aktivirao sistem Pronađi me, odnosno Amber alert u Srbiji, kojim se javnost hitno obaveštava o nestanku deteta.
Iako se danima tragalo za telom devojčice, ono do danas nije nađeno.
Nestanak dvogodišnje devojčice, potraga koja je usledila i policijsko saopštenje da je mrtva bile su udarne vesti u Srbiji.
- Izrečena prva kazna doživotnog zatvora u Srbiji - za otmicu i zlostavljanje devojčice
- Da li je moguće zabraniti dark veb u Srbiji
- Roditeljski ratovi: Šta kada mama ili tata otmu dete
Šta je do sada poznato?
Deset dana posle potrage, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je u aprilu da je „devojčica mrtva, a da su uhapšena dvojica osumnjičenih za njeno ubistvo".
Policija je tada saopštila da su oni „priznali krivicu".
U ranijem saopštenju MUP-a navedeno je da se sumnja se da su dvojica osumnjičenih automobilom usmrtile devojčicu nekoliko minuta nakon što je majka primetila njen nestanak.
Međutim, Više javno tužilaštvo u Zaječaru u julu je saopštilo da je osumnjičeni za ubistvo dvogodišnje devojčice negirao izvršenje krivičnog dela.
Ovo tužilaštvo je ranije saopštilo i da je uzeto više od 500 tragova sa službenog vozila Javno-komunalnog preduzeća Vodovod iz Bora za koji policija sumnja da su vozila dvojica osumnjičenih kada su udarili devojčicu.
„Do sada su veštačenja pokazala da se ni na jednom tragu ne nalazi DNK Danke Ilić, kako u samom automobilu, tako i na spoljašnjim delovima vozila", saopštilo je tužilaštvo u julu.
Potom su privedeni i Dalibor Dragijević, rođeni brat okrivljenog Dejana, kao i njihov otac Radoslav.
Dalibor Dragijević je bio osumnjičen da je bratu pomogao da sakrije telo ubijenog deteta, ali je on preminuo tokom policijskog saslušanja 7. aprila.
Radoslav Dragijević je optužen da je sinu pomogao da premesti telo devojčice.
Po uzoru na Amber alert
Kada je na dan nestanka Danke Ilić aktiviran sistem za hitno obaveštavanje javnosti Pronađi me - poruke su ljudima stigle na mobilne telefone, a mediji su objavljivali pozive javnosti da saopšte policiji informacije o detetu ako ih imaju.
Objavljeni su podaci o nestalom detetu, kada i gde je poslednji put viđeno, kako je obučeno i kome se obratiti u slučaju da neko zapazi i prepoznaje dete.
Pronađi me nastao je po uzoru na Amber alert, američki sistem za pronalaženje dece, koji postoji skoro tri decenije, a slični su uvedeni i u mnogim zemljama, i, prema statistici, efikasni su i u 90 odsto slučajeva.
U poslednje dve godine, u Srbiji je raspisano skoro 3.889 potraga za nestalom decom, od čega je 3.859 obustavljeno jer se nije radilo o krivičnom delu.
Fondacija Tijana Jurić apelovala je na uvođenje ovakvog sistema od 2015. godine.
„Sa ponosom ističem da je ovo prvi ovakav sistem u regionu", rekao je Igor Jurić, direktor Fondacije koja nosi naziv po njegovoj otetoj i ubijenoj ćerki Tijani.
Devojčica je nestala 2014, kada je imala nepunih 15 godina, a njeno telo pronađeno je 12 dana kasnije.
Prema podacima ove Fondacije, u Srbiji se godišnje prijavi nestanak između 1.300 i 1.500 dece.
Ali nije u svim slučajevima reč o otmici, već su uzroci nestanaka različiti, i većinom dešava da dete samoinicijativno pobegne od kuće ili ustanove u kojoj boravi.
Na uspostavljanju sistema sarađuju Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo informacija i telekomunikacija i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
https://www.youtube.com/watch?v=6GKaoy1c-Ek
Kako funkcioniše ovaj sistem u Srbiji?
Nestanak maloletnika prijavljuju roditelji ili staratelji, a odluku o aktiviranju sistema donosi Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Sistem neće biti aktiviran za svako dete čiji je nestanak prijavljen, već samo kada postoji sumnja da je žrtva krivičnog dela.
Neće biti aktiviran ni ako se proceni da objavljivanje informacija o detetu može da ugrozi sigurnost deteta i omete rad policije, naglasio je ministar policije Bratislav Gašić na predstavljanju sistema.
Obavezno će biti aktiviran u slučajevima nestanka dece do sedam godina, kao i dece sa smetnjama u razvoju do 18 godina.
U slučaju aktiviranja sistema o nestanku maloletnog deteta, građani će biti obavešteni SMS porukom, prekidom televizijskih i radio emisija, obaveštenjima na auto-putevima, aerodromskim, autobuskim i železničkim stanicama.
Ukoliko imaju informacije o detetu, građani mogu da ih dojave policiji na broj 192.
- Obaveze medija
Kada se sistem aktivira, mediji su u obavezi da prekinu televizijske i radio emisije, kako bi preneli saopštenje policije.
U prvih 24 sata od aktivacije, u obavezi su da isto saopštenje emituju na svakih pola sata, a potom svakog sata u narednih 48 sati.
Posle pronalaženja deteta, ali i ako ono ne bude pronađeno za 48 sati, mediji su u obavezi da obrišu sve informacije o detetu koje su do tada emitovali, kažu iz MUP.
Šta je Amber alert?
Amber alert sistem je nastao u Sjedinjenim Američkim Državama 1996. godine.
Nazvan je po Amber Hagerman, devetogodišnjoj devojčici iz Teksasa koja je oteta i ubijena.
Oko 95 odsto Amber alert slučajeva se reši u roku od 72 sata, rekao je ranije Robert Hover iz Nacionalnog centra za nestalu i eksploatisanu decu (National Center for Missing & Exploited Children).
Kada je o Evropi reč, postoji mreža u kojoj su Belgija, Bugarska, Kipar, Češka, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Velika Britanija, Švajcarska, Slovačka, Rumunija, Portugal, Poljska, Holandija, Malta, Luksemburg i Litvanija.
U svakoj zemlji postoje pravila kada se sistem aktivira, kao i ko i kako može da pomogne policiji u potrazi.
Pogledajte video: Vodič za roditelje, bake i deke - kako da deca bezbedno koriste internet
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 09.24.2024)
Zabrane iz senke: Kako je Meta ograničavala vesti na Palestinskim teritorijama
