Буџет Србије за 2024: Рекордан буџет за просвету, а колико се Србија задужује

Влада Србије, чији састав ће бити познат после најављених избора, имаће на располагању нешто више новца него претходна.

Највећим буџетима располагаће ресори финансија, просвете и пољопривреде, показује Закон о буџету за 2024. годину, који је усвојен готово два месеца раније него прошле године, и то на седници на којој је Скупштина у само неколико дана усвојила 60 закона.

Предвиђено је повећање плата за запослене у јавном сектору од 10 одсто, повећање минималне зараде од 17,8 одсто и повећање пензија од 14 одсто.

Док Синиша Мали, министар финансија и потпредседник Владе Србије, каже да се ради о „развојном буџету&qуот;, који представља „наставак политике повећања примања и изградње земље&qуот;, из опозиције стижу критике да се ради о „предизборном&qуот; и „неодговорно испланираном&qуот; буџету.

Текућу годину до сада је обележила инфлација, раст цена и опадање куповне моћи грађана - последњи доступни подаци, за јул 2023, показују да је просечна потрошачка корпа коштала 99.996 динара, док је у истом месецу прошле године коштала 86.840 динара.

За исту потрошачку корпу, грађанима је годину дана касније било потребно 13.156 динара више, показују ови подаци.

Порастао је и јавни дуг Србије, премашио је 35 милијарди евра, податак је Међународног монетарног фонда.

Опозиција је жестоко критиковала власт да наставља да се задужује и да ће због тога „Србија доћи у ситуацију да попут Грчке буде приморана да прода нека острва&qуот;.

„Шта ћемо ми да продајемо? Воду, ваздух, Хидроелектрану Ђердап?&qуот;, питали су посланици опозиције.

• Како живети од минималца у Србији: „Одрекли смо се свега да бисмо имали за основно“
• Коме ће помоћи мера Народне банке Србије да ограничи камате на стамбене кредите
• Како рецесија у Немачкој утиче на људе са Балкана

Из Фискалног савета оцењују да „из угла појединачних фискалних политика, буџет за наредну годину не доноси велике промене&qуот;.

Као и годинама уназад, Министарство финансија располагаће са највише новца - из касе овог ресора се исплаћују плате у јавном сектору и пензије - док је други највећи добитник Министарство просвете, које ће у 2024. имати рекордан буџет.

Међу ресорима који предњаче по буџетима су такође грађевинарство и инфраструктура, рад и запошљавање, као и унутрашњи послови.

Са друге стране, Министарство државне управе и локалне самоуправе имаће најмањи буџет у претходних шест година, ако се изузме 2020. година када је почела пандемија ковида-19.

Фискални дефицит и задуживање

Предлог буџета предвиђа 2.040,9 милијарди динара прихода и 2.237,9 милијарди динара расхода.

Њихова разлика је предвиђени мањак у државној каси - фискални дефицит, који настаје када су трошкови већи од дохотка.

Према усвојеном буџету, дефицит ће износити 197 милијарди динара, односно 2,2 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Превиђени фискални дефицит је мањи него у 2023, када је био 264 милијарде динара, а такође је мањи него у 2022. години - 200,2 милијарде динара.

Ипак, из Фискалног савета оцењују да је и предвиђени дефицит „превисок за Србију&qуот;.

Подсећају да ће Србија у 2024. години морати да се задужи за око 6,5 милијарди евра, од чега је 1,7 милијарди евра за финансирање буџетског дефицита и 4,8 милијарди евра за рефинансирање старог дуга који доспева на наплату.

„Иако је влада до сада успевала да на овај изазов одговори проналазећи релативно јефтине изворе задуживања, као што су Међународни монетарни фонд и билатерални споразуми, на то се не може трајно рачунати.

„Сви поменути ризици и изазови налажу влади да води што је могуће конзервативнију фискалну политику и да се не упушта у економски непроверене и непланиране мере&qуот;, наводи се у оцени, коју је Фискални савет представио на Одбору за финансије у Скупштини Србије.

Одговарајући ниво дефицита буџета за Србију треба да буде испод 1,5 одсто БДП-а, наводе.

• Шта је БДП
• Шта ради и чему служи Београдска берза

Ипак, додају да буџетом за 2024. направљени су одређени помаци у добром смеру јер је планирани буџетски дефицит у 2024. нижи је од оног који се предвиђао у 2023. години од 2,8 одсто БДП-а.

Буџет је, како је оценио тај Савет, прављен с оптимистичним претпоставкама о убрзању раста БДП-а у 2024. на 3,5 одсто и успоравању просечне инфлације на 4,9 одсто и навео да је требало прогнозирати нешто нижи раст БДП-а у следећој години, на нивоу два и по, три одсто, а инфлације на нивоу пет и по, шест одсто.

Током 2024, како је наведено, очекује се и даље смањивање учешћа јавног дуга у БДП-у са 53,3 одсто на 51,7 одсто, па иако се у 2024. неће потпуно достићи најважнији фискални циљеви, јавне финансије постављају се на добру путању да се они остваре у 2025. години.

Са друге стране, не очекује се да ће Србија имати проблема да обезбеди позајмице.

Почетком октобра, агенција за оцену кредитног рејтинга Стандард енд пурс (Стандард анд Поор'с) потврдила је да је Србија задржала стабилне изгледе за повећање кредитног рејтинга, што је резултат умереног нивоа јавног дуга и кредибилног оквира монетарне политике&qуот;, наводи се на сајту Управе за јавни дуг.

Кредитни рејтинг представља мишљење о кредитном ризику у наредном периоду и подразумева процену способности и спремности издаваоца да правовремено и у потпуности измирује своје обавезе према кредиторима, наводи се на сајту Народне банке Србије.

Које министарство располаже са највише новца?

Министарство финансија располаже са највише новца већ годинама уназад - у 2023, на њихова средства отишло је 1.336,19 милијарди динара, што је било скоро три четвртине државног буџета (72,49 одсто).

У 2024, буџет овог министарства биће 70,61 милијарду динара већи и износиће 1.406,8 милијарди динара, што је 68,93 одсто буџета.

Највећи пројекат Министарства финансија биће ЕКСПО2027, за који је за сада намењено 22,6 милијарди динара (192,86 милиона евра).

У питању је организација Експо изложбе, која ће окупити представнике неколико десетина земаља.

У склопу припрема да Београд угости ову манифестацију, планирана је изградња Националног стадиона, новог сајамског комплекса и стамбено-пословних објеката.

• Има ли краја расту цена у Србији
• „Смањила сам мало месо, шта ћу&qуот;: О поскупљењима - како живе и штеде студенти и пензионери у Србији

Током скупштинске расправе, чуле су се и критике опозиције да ће новац од станова који ће се градити за потребе ЕКСПО2027 завршити у џеповима појединаца, на шта је министар финансија рекао је да ће те станове продавати држава, и да ће средства ићи у државни буџет.

Опозиција је у расправи питала и да ли ће се и колико држава задужити за организацију ове манифестације и какве су процене да ли ће од ње приходовати.

Национални стадион, пројекат за који је у 2023. години већ издвојено 7,69 милијарди динара (65,62 милиона евра), такође се финансира из буџета овог министарства.

Још није познато колико ће укупно коштати изградња Националног стадиона, али Министарство финансија је у 2024. у ту сврху наменило још 13 милијарди динара (110,93 милиона евра) .

Лист Данас је 2022. године објавио процену да ће трошкови износити најмање 540 милиона евра, податак који званичници нису потврдили.

Поређења ради, стадион Лусаил изграђен за потребе Светског првенства у фудбалу у Катару коштао је око 720 милиона евра.

---

Поред ресора финансија, највећа појединачна повећања буџета у односу на 2023. годину добила су министарства просвете и пољопривреде.

• Просвета

Буџет Министарства просвете увећава се за 64,85 милијарди - са 249,34 милијарде у 2023. на 314,19 милијарди у 2024.

У години у којој се догодила масовна пуцњава у школи Владислав Рибникар, ово министарство добило је рекордан буџет до сада - и други највећи од свих министарстава.

Пред почетак школске године, просветни синдикати најављивали су штрајк ако им плате не буду повећане, а и траже допуну школског кадра, указујући да у многим школама недостаје наставника.

Штрајка ипак није било, јер су се у минут пре школске звоњаве, синдикати и држава договорили о повећању зарада запослених у просвети.

Плата запосленима у просвети у јануару ове године повећана је за 12,5 одсто, у септембру за 5,5 одсто, а у буџету је сада планирано повећање плата од 10 одсто од јануара 2024. године.

Између јануара 2023. и јануара 2024. године, укупно повећање плате просветних радника износиће нешто више од 30 одсто.

Према саопштењу репрезентативних просветних синдиката, са јануарским повећањем почетна плата одељенског старешине биће 92.749 динара, док ће наставник са 20 година стажа и одељенским старешинством имати 99.863 динара.

Као једно од најзначајнијих улагања, планирају изградњу нових образовно-научних центара у износу од 1,48 милијарди динара, што је један од стратешких циљева у овој области.

Стратегијом развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године предвиђена су улагања у инфраструктурне објекте у области образовања и науке, као што су предшколске установе, школе, домови за смештај ученика и студената, научно-технолошке паркове, центре изврсности и институте.

• Пољопривреда

У години у којој су пољопривредници организовали један од највећих протеста у последње време, а потом су многи претрпели велику штету услед незапамћених олуја, надлежни владин ресор у нову календарску годину ући ће са знатно већим буџетом - 25 милијарди динара више него у 2023.

Буџет овог министарства бележи тренд значајног раста протеклих година - ове године располагаће са двоструко више новца него 2021. и за трећину више него прошле године.

Буџет се увећава са 79,7 милијарди динара на 104,7 милијарди динара.

Улагања у ову област планирана су и кроз субвенције.

Буџетом Србије предвиђено је 184,56 милијарди динара за различите врсте субвенција, а скоро половина - 47,7 одсто, намењена је за развој пољопривреде, у укупном износу од 88,1 милијарде динара.

Међутим, удружења пољопривредника у Србији више пута упозоравала су да је 2023. била година губитака у готово свим пољопривредним културама.

Средином септембра, протестовали су због неисплаћених субвенција.

Прошлог пролећа, изашли су на улице због цена дизела за пољопривреднике и висина субвенција, који у Србији кошта 179 динара по литру, док је његова цена у суседној Хрватској је око 90 динара по литру.

Жалили су се и на висину субвенција, за које кажу да у Хрватској износе око 300 евра по хектару, док су у Србији дупло мање - око 150 евра по хектару.

• Које муке море српске земљораднике и има ли решења
• Крава и свиња у Србији све мање, фармери у минусу: Шта може бити решење
• Извоз јабука из Србије: Шта задаје главобољу воћарима и има ли лека
• Афричка свињска куга на Балкану: Шта могу бити последице неизлечиве болести
• Контрола хране у Србији: Одакле пестициди у тањиру

У скупштинској расправи, посланици опозиције критиковали су власт што је довела Србија у ситуацију да од пољопривредне земље увози разне културе: лук, парадајз, кромпир, па чак и хлеб.

Јелена Танасковић, министарка пољопривреде, одговорила им је да хлеб увозе компаније које овде послују, али и да га извозе и да то није ништа неуобичајено.

---

На шта још иду субвенције?

Поред пољопривреде, за привреду је предвиђено 26,5 милијарди динара (14,28 одсто), а за железнички саобраћај 24,6 динара (13,33 одсто).

На ове три ставке одлази нешто више од три четвртине свих субвенција.

На субвенције за друмски саобраћај одлази још 19,76 милијарди динара, а на рударство и енергетику 9,13 милијарди.

---

• Унутрашњи послови

Буџет Министарства унутрашњих послова и ове године је порастао.

Ресор ће, уместо прошлогодишњих 109,21 милијарди динара располагати са 116,19 милијарди динара.

Највеће инвестиције су за возила сектора за ванредне ситуације, у износу од 1,3 милијарде динара, као и за изградњу и реконструкцију објеката организационих јединица МУП, у износу од 1,32 милијарде динара.

За још пола милијарде планирана је набавка оружја и опреме, а 295 милиона за унапређење интерног дигиталног комуницирања.

• Грађевинарство и инфраструктура

После више година значајног раста, буџет Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре биће на сличном нивоу као и прошле године.

Уместо прошлогодишњих 288,93 милијарди, ове године ће износити 289,74 милијарди динара.

Планирају се улагања у путеве, железницу, саобраћајнице, београдски метро и канализациону мрежу.

Од те суме, чак 47,25 милијарди динара из буџета овог министарства намењено је за изградњу Моравског коридора - државног пута првог реда, који треба да повеже аутопутеве А1 и А2 од Појата, преко Ћићевца и Крушевца, па све до Краљева и Чачка.

Још није познато колико ће укупно коштати изградња овог коридора.

Опозиција је у скупштини указала да је Саобраћајни институт ЦИП проценио да изградња 110 километара овог аутопута кошта око 500 милиона евра, а да власт сада планира да потроши чак 1,5 милијарду евра.

„За те паре смо могли да изградимо пут до Пекинга&qуот;, рекао је опозициони посланик Мирослав Алексић.

Према пројекцијама, Србија у ту сврху планира да издвоји још 43,44 милијарде 2025. године и још 2,89 милијарди 2026. године.

Како би изградила пут, држава планира да се задужи 96,760 милијарди динара код ЈП Морган Чејс банке.

За изградњу аутопута Е-763 од Прељине до Пожеге предвиђено је новим буџетом још 13,5 милијарди динара.

На пројекат мађарско-српске железнице отићи ће више од 38 милијарди динара, за изградњу брзе саобраћајнице Нови Сад-Рума, намењено је још 11,2 милијарде динара.

За саобраћајницу Рума-Шабац-Лозница намењено је још 14,7 милијарди.

За изградњу нове луке у Београду намењен је почетни 51 милион динара, али се у наредне две године планира још пет милијарди за овај пројекат.

Луке Сремска Митровица, Богојево и Прахово могу да очекују проширење капацитета у износу нешто већем од 3,2 милијарде динара.

У пројекат изградње београдског метроа планира се улагање од 6,3 милијарде динара, са пројектованих још 140 милијарди у наредне две године.

Пројекат изградње канализације и инфраструктуре за чврсти комунални отпад очекује још 12,52 милијарде динара.

Министарство за јавна улагања планира улагање у обнову и изградњу објеката у здравству у износу од 11,69 милијарди динара и још 5,69 милијарди за спортску инфраструктуру.

• Рад и запошљавање

Финансирање Министарства рада, запошљавања, борачких и социјалних питања бележи још један раст и након прошлогодишње 172,16 милијарди, износиће ове године 183,61 милијарде.

Која министарства располажу са сличним буџетом као претходне године?

Најмање промене претрпело је Министарство здравља. Са овогодишње 31,65 милијарде динара, ресорни буџет је осам милиона динара мањи (0,03 одсто) него прошле године.

Министарство одбране иако располаже са пуне две милијарде динара мање, умањење износи 1,25 одсто прошлогодишњег буџета.

Сличним буџетом као и у 2023. располагаће и Министарство заштите животне средине.

Уз повећање од 400 милиона динара, Њихов буџет износиће 18,65 милијарди динара, што је 2,25 одсто више него прошле године.

Колика су издвајања за сектор одбране?

Србија наставља да развија наменску индустрију, док рат у Украјини и даље траје, а на Блиском истоку се одвија највећи сукоб између Израела и Палестине у последњих неколико деценија.

Заправо, сматра га једном од најважнијих извозних елемената за раст прихода.

„У свету влада помама за оружјем, можемо да продамо све што направимо&qуот;, изјавио је председник Србије Вучић почетком фебруара ове године.

• Да ли српско оружје стиже до Украјине - шта знамо до сада

Министарство одбране прошле године је располагало са 160,87 милијарди динара, ове године располагаће са 158,86 милијарди динара.

Њихов буџет за 2024. годину мањи је за две милијарде динара.

Током скупштинске расправе, опозициони посланици странке Заветници критиковали су мање издвајање за овај ресор.

Одговарајући на примедбе министар финансија Синиша Мали је рекао да су ове тврдње „изузетно опасне&qуот;, иако је признао да постоји фактичко умањење од две милијарде.

„Неко ће рећи: 'Па да, мањи је буџет'. Али не виде разлику од 18 милијарди обвезница које ће ићи преко СДПР-а, а које ће бити уложено у нашу војску и наменску индустрију&qуот;, рекао је Мали током скупштинске расправе.

СДПР је српски државни произвођач оружја, као и посредничка компанија за увоз и извоз опреме за одбрану.

Снимак тог дела скупштинске расправе можете да погледате овде (део о одбрани од 38. минута).

Планира се инвестирање у информатичку и телекомуникациону опрему и унапређење сајбер безбедности у износу од 746 милиона динара.

Која министарства располажу са мање новца?

Министарство рударства и енергетике располагаће са чак 24,62 милијарде динара мање него прошле године.

Ово значајно умањење долази после прошлогодишњег повећања са 19,15 милијарди динара (2022) на 49,74 милијарде динара (2023).

Ипак, ово министарство је „један од најзначајнијих покретача економије Србије&qуот;, оценила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић током расправе о буџету.

„У трећем кварталу ове године остварен је висок удео рударства и производње електричне енергије у расту БДП-а у износу од 17 одсто&qуот;, навела је.

Министарка је истакла да је рударство сектор који предњачи у расту индустријске производње у Србији, да је његово учешће у БДП дуплирано на 2,4 одсто чему значајно доприноси пословање кинеске „Зиђин мајнинг групе&qуот;, која рудари бакар и злато у Бору, на истоку Србије.

Расту приходи од рудне ренте, рекла је и додала да је, у првих десет месеци 2023. године, од накнада за рудну ренту у буџет Републике Србије уплаћено преко 15 милијарди динара, што је повећање за 10 одсто у односу на првих десет месеци прошле године.

Део опозиције у Србији често критикује наплату рудне ренте, за коју тврди да се не спроводи по закону.

Висина рудне ренте прописана је Законом о накнадама за коришћење јавних добара, а основица за наплату је приход који је фирма остварила од искоришћених или продатих минералних сировина.

• Државна управа и локална самоуправа

Министарство државне управе и локалне самоуправе ове године располагаће са 1,76 милијарди.

Колико се буџет Србије за 2024. годину разликује од претходних

Са изузетком 2020, године ковида, ово је најмањи буџет овог министарства у протеклих 6 година.

• Спољни послови

Министарство спољних послова располагаће 9,32 милијарде - око пола милијарде мање него 2023. године.

После повећања финансирања ресора спољних послова 2022. а потом смањења из 2023, њихов буџет за 2024. годину најприближнији је оном из 2021. године.

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.27.2023)