Charles Bukowski: Glas

telefon ne zvoni. sati vise mlitavi i prazni. svi osim mene žive. tome kao da nema kraja. jedne noći postalo je jako loše. trebao mi je samo glas. okrenuo sam tačno vreme i slušao njen glas dok govori: jedanaest časova, deset minuta, deset sekundi. jedanaest časova, deset minuta dvadeset sekundi. jedanaest časova, deset minuta, trideset sekundi…. onda mi je rekla da je: jedanaest časova, deset minuta, četrdeset sekundi. možda mi je spasila život mada nisam siguran.