Roald Dal: Treba li menjati klasike dečije književnosti u skladu sa novim vremenima

Ser Salman Ruždi je izneo mišljenje. Britanski premijer Riši Sunak se takođe uključio u debatu. U Njujork tajmsu objavljen je članak u kome su predstavljene prednosti i mane tog poteza. Stiven Spilberg je ponudio svoje viđenje. Delovalo je kao da se i kraljica osvrnula na to.

Kada je dnevni list Telegraf početkom ove godine objavio da je više stotina izmena uneto u originalni tekst dečijih romana Roalda Dala u njihovim poslednjim izdanjima, ova vest je izazvala veliku pometnju.

Novinari ovog lista saznali su da su u knjigama kao što su Čarli i fabrika čokolade, Veštice, Matilda i mnogim drugim naslovima, reči koje se odnose na težinu, visinu, mentalno zdravlje, rod i boju kože uklonjene. Neke od tih promena delovale su potpuno zbunjujuće.

• Zašto je Alisa u Zemlji čuda zapravo knjiga za odrasle
• Novi Dambo nije oduševio kritičare
• Jasminka Petrović za BBC: „Deca najviše vole da pričaju, samo ih treba slušati“

Na primer: „Beo si kao kreč!" u romanu BDDž je sada postalo „Nepomičan si kao statua!", a BDDž ne može da nosi „crnu" odoru.

„Momci oblaci" iz Džejmsa i džinovske breskve postali su „Ljudi oblaci".

„Tetka Gnjecika, ona debela, saplela se na kutiju" u istom romanu glasi „Tetka Gnjecika saplela se na kutiju".

Zapravo reč „debeo" bila je izbačena iz svake knjige.

A rečenice, koje nije napisao Dal, ubačene su.

U Vešticama, navođenje činjenice da su veštice ćelave i da nose perike, sada prati nova rečenica: „Postoji mnogo drugih razloga zašto bi žene nosile perike i tu nema ničeg pogrešnog."

Rušdi je opisao ove izmene kao „apsurdnu cenzuru".

Portparol britanskog premijera je rekao: „Važno je da književna dela, dela iz oblasti fikcije, budu sačuvana onako kako su napisana i da nisu ulepšavana"

U tekstu za Njujork Tajms, Suzen Josel, direktorka organizacije posvećene slobodi govora PEN Amerika, kaže: „Ako želite da razmislite malo o presedanu koji uspostavljate i šta će on značiti, šta bi se desilo ako bi se neko drugačijih stavova ili ideologije prihvatio olovke i krenuo da precrtava."

Upitan o izmenama, reditelj Stiven Spilberg je odgovorio: „Meni je to skrnavljenje. To je naša istorija, to je naše kulturno nasleđe. Ne verujem u cenzuru u tom smislu."

A tokom prijema za pisce u Klerens Hausu, čak i kraljica Kamila je kritikovala ove promene.

„Molim vas da ostanete verni svom pozivu, da vas ne pokolebaju oni koji žele da ugroze slobodu izražavanja ili nametnu granice vašoj mašti," rekla je ona.

Iako Dalova reputacija nije ono što je nekada bila - njegova porodica se izvinila posle njegove smrti za antisemitske komentare koje je izneo - stvorio se široki konsenzus da je ovo prvi korak ka književnom bespuću, kojim dominiraju isprazni, dosadni tekstovi, nastali po istom kalupu.

Izmene poput ovih, neki smatraju, sputavaju ideju da književnost treba da izazove ili provocira čitaoca.

Ako bi u svakom tekstu bile uklonjene stvari koje bi možda nekoga uvredile, ne bi puno toga preostalo.

Na kraju krajeva, čak i roman Morisa Sendaka Tamo gde su divlje stvari, koji je izbio na prvo mesto u nedavnom izboru najboljih dečijih knjiga BBC Kulture, naišao je na izvesna protivljenja pre objavljivanja, jer su neki smatrali da ova knjiga može da uplaši osetljivu decu.

Međutim, novinar i autor Sem Lit, koji trenutno piše knjigu Ukleta šuma - istorija dečije književnosti (The Haunted Wood - history of children's literature) ukazuje da revizije teksta dečijih knjiga nisu novost.

Knjiga Priča doktora Dulitla, Hjua Loftinga iz 1920. je izmenjena kako bi se uklonio zaplet u kome crni lik želi da postane belac.

Roman Pamele Travers Meri Popins (1934), koja se nalazi na 51. mestu liste redakcije BBC Kulture) dva puta je revidiran, kako bi autorka uklonila etničke stereotipe.

Krajem šezdesetih, sam Dal je pristao da „od-pocrni" (to su njegove reči) Umpa Lupme u njegovom romanu Čarli i fabrika čokolade (18. mesto na listi).

„Pozicija kulturnih ratnika da su to 'sve stvari koje radi vouk Štazi' je budalaština, jer dečije priče mogu da izdrže svašta," Lit je izjavio za BBC Kulturu.

„Ne radi se o tome da vlada i neke zlokobne organizacije uklanjaju originalna dela Roalda Dala iz biblioteka. Svaka osoba koja želi da proučava njegovu književnost i želi da razume šta se nalazi u originalnom tekstu, može da ode i potraži šta stoji u arhivi. Mislim da je problem, barem za mene, sa izmenama Dalovih romana, što je napravljena potpuna brljotina. Ne radi se o tome da su tekstovi sveti i da će uklanjanje jedne reči uništiti književnu vrednost priče, već da su oni to uradili na veoma, veoma loš način. Problem je što trenutno književnosti za decu i mlade se apsolutno nalazi u centru debate o kulturi otkazivanja."

„Štetni stereotipi"

Sigurno je da pisci su veoma oprezni da se ne ističu.

Redakcija BBC Kulture kontaktirala je pet poznatih autora književnosti za decu da bi im zatražila komentar na ovu temu.

Njih četvoro nisu hteli da učestvuju, a jedna osoba uopšte nije odgovorila.

Amanda Kreg piše romane i kritike dečijih knjiga i promoviše dečiju književnost.

„Autori dečije književnosti su veoma, veoma uplašeni i zabrinuti, jer ne žele da uznemire čitaoce," rekla je ona za BBC Kulturu.

„Mislim da su već duže vreme apsolutno preplašeni da ne uvrede nekoga."

„Kad je u pitanju istorijski tekst, autora koji je mrtav, čak i da je uvredljiv, a mnoge dečije knjige sadrže uvredljive delove, mislim da moramo da ga ostavimo takvim kakav jeste, jer u suprotnom lažemo o prošlosti, a ja sam protiv cenzure prošlosti."

• Pinokio: Najstrašnija priča za decu na svetu
• Slavni pisac tvitom spasao staru knjižaru
• Dan kada je Hari Poter zakoračio na svetsku scenu

Bukseler (Bookseller) je magazin britanske izdavačke industrije.

Kerolajn Karpenter urednica za dečiju književnost u ovom magazinu, izjavila je za BBC Kulturu: „Kontroverza u vezi s ovom temom vezana je za klasične tekstove, koje ljudi i dalje puno čitaju i mnogi osećaju nostalgiju za tim knjigama. Takođe, time se postavljaju teška pitanja u vezi s tim koje promene su odgovarajuće kada je autor mrtav i ne može da ih odobri. Na primer, nisam sigurna da li su ljudi isto ovako reagovali kada je menjana knjiga Dejvida Valijamsa (izdavačka kuća Harper Kolins je uklonila priču iz Valijamsove zbirke Najgora deca na svetu, pošto su autora kritikovali da koristi „štetne stereotipe" u zbirci Najgora deca na svetu u opisu kineskog dečaka.)

„Mislim u slučaju savremene dečije književnosti to se radi pre štampanja knjige, često uz pomoć takozvanog 'osetljivog čitaoca', koji proverava da li nešto može biti uvredljivo za čitaoce, što takođe može biti kontroverzno. To može da deluje kao drugačiji problem, ali zapravo bavi se istim stvarima."

Pafin, britanski izdavač Dalovih knjiga, angažovao je osetljive čitaoce iz konstultantske kuće Inkluziv majnds (Inclusive Minds) da predlože izmene.

Magazin Bukseler opisuje osetljive čitaoce kao „čitaoce iz specifičnih sredina ili one čija jedinstvena životna iskustva ih čine pogodnim da čitaju rukopise i sugerišu promene problematičnih i štetnih reprezentacija."

Ako na primer, autor opisuje lik koji pripada religiji ili kulturi, koja je drugačija od njegove, osetljivi čitalac proverava da li postoji neka uvreda. Upotreba ovih čitalaca započeta je u Sjedinjenim Državama, gde se to mnogo češće radi nego u Velikoj Britaniji.

• Cena knjiga u Srbiji: Slučaj „Češljugar“
• Osmogodišnjak napisao knjigu, krišom je ostavio u biblioteci i oduševio sve
• Četiri jezika, a jedna književnost

'Negodovanje'

U Americi je međutim došlo do negodovanja zbog izmena u tekstu Roalda Dala, pa je njegov američki izdavač rekao da ne postoje planovi za slične izmene u američkim izdanjima Dalovih knjiga.

Ema Kantor je zamenica urednika za dečiju književnost u magazinu Pablišers vikli (Publishers Weekly), posvećenom ovoj oblasti u SAD.

Ona kaže da takve izmene ne zadiru suštinski u tekst.

„Čini mi se da su izmene uglavnom sitne, da se unose zbog jasnoće teksta. Jedan od primera knjige objavljene u prošlosti gde su unete ove neprimetne izmene je Bože, dal' si tu? Ja sam, Margaret autorke Džudi Blum. U originalnom tekstu spominju se ulošci koji su imali pojaseve, a koji se više ne koriste. Počevši s kraja devedesetih, u kasnijim izdanjima spominju se samolepljivi ulošci, kako bi se sprečilo zbunjivanje mlađih čitalaca. Neki od čitalaca, koji su odrasli uz ovu knjigu, bili su razočarani što se taj retro osećaj izgubio, ali inače nisu bili preterano uznemireni."

Ova debata će se sigurno nastaviti, jer kako stvari stoje izmene klasika će takođe biti u budućnosti, iako posle žestokih sukoba u vezi sa izmenama u knjigama Roalda Dala, izdavačka kuća Pafin je najavila da će njegove knjige biti objavljene i u necenzurisanoj verziji, da bi čitaoci mogli samo da odluče koju verziju žele da čitaju.

Kantor predlaže jednu alternativu tome. „Ponovna izdanja klasika ponekad imaju dodata uputstva, što je alternativa izmenama u tekstu," ona kaže.

„Mislim da je uvod sjajan (i najmanje moguće invazivan) alat za dodavanje konteksta starijim tekstovima, ne s namerom da ga čitaju mladi čitaoci, već učitelji, bibliotekari, roditelji i staratelji dece, koji im nude knjige ili im čitaju knjige naglas. Pored, pružanja dubljeg razumevanja knjige i vremena u kome je knjiga napisana, ovi uvodi mogu da pokrenu važne razgovore o knjigama, bez menjanja reči autora."

Ovde je korisno podsetiti da nije samo dečija književnost predmet ovakvih izmena.

Nedavno su uvredljiva spominjanja likova uklonjena iz knjiga Agate Kristi i Ijana Fleminga.

A takva praksa nije uopšte nova.

Čarlsa Dikensa je duboko dirnula kritika povređenog čitaoca Jevrejina zbog opisa zlobnog Fejgina, da je zaustavio ponovno štampanje Olivera Tvista u sred tog procesa i uklonio opise Fejgina kao „Jevrejina".

Deluje kao da je ljubazni jevrejski lik Gospodina Rija u knjizi Naš zajednički prijatelj, Dikensovoj poslednjoj završenoj knjizi, poslužio kao neka vrsta iskupljenja.

Naravno i sama reč „bodlerizacija", koja se u poslednje vreme često koristi, potiče od previše prilježnog osetljivog čitača iz 19. veka Tomasa Bodlera, koji je menjao Šekspirove stihove kako bi, između ostalog, uklonio seksualne alzije.

Ako Bard može da izdrži izmene teksta, onda to može svako.

---

Pogledajte video: Deca, knjige i Srbija: Pesnik Ljubivoje Ršumović savetuje mlade roditelje - „ne budite dosadni"

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.27.2023)