Jukio Mišima: Posljednji gušter

Gušter se budi i shvata da je poslednji gušter na svetu. Njegova porodica i prijatelji, svi su pomrli. Oni koje ne voli, oni koji su ga gnjavili u školi – njih takođe nema. Gušter je sasvim sam. Nedostaju mu prijatelji i porodica. Čak i njegovi neprijatelji. Bolje je biti s neprijateljima nego biti sasvim sam. O tome je promišljao. Zureći u zalazak, on razmišlja: – Kakva je svrha življenja, ako nemam s kim da popričam? Pa čak i ta misao ne znači ništa, ako si