Trema, trema, e pa šta je
Nedeljnik 18.10.2023
Čitala sam knjigu Roberta Mekija o pisanju scenarija i njegov epilog o tome da je život u stvari konstantno pričanje priče, da je sve što radimo upravo to, i tako sam rešila da upišem master.
Posle četiri godine otkako sam diplomirala, izlazim na prijemni, nakon naravno štreberski temeljnog i tremaroški posvećenog spremanja. Zgrada je velika i puna golog betona, deluje hladnije čak i više nego sve predrasude o njoj. Ljudi zuje na sve strane, nekuda žure i imaju šta da rade, deluju mi kao pčele koje obigravaju oko svoje košnice. Fakultet je košnica za studente. Sedimo na stepenicama i čekamo svoj red. Mene trema obavija i steže toliko da pred očima vidim
