Umesto superheroja tetke i strine u crnini

Prethodni deo čitajte ovde XV Kolja je stajao pokraj prozora i zurio u svoj odraz. U daljini su jaukale sirene, svetla su treperila negde iza njegovog lica. Duboka noć je vodila ka neizbežnom jutru. Činilo mu se da je ko zna gde, nakraj sveta. Bilo mu je teško da bude precizniji – daleko je bilo nešto neodređeno, bez imena. Vratio se do televizora, Žikin stan je i dalje bio prazan. Pažnju mu je privuklo svetlucanje telefona. Nekoliko poruka i tri propuštena poziva.