Kormak Makarti: Tamne vode

Prvo se oglasila cviljenjem tananim i belodanim kao sam vazduh, a njegovi slabašni i sve tiši odjeci pronosili su se dupljama i udubinama, treperavo se uzdižući do visokog zvonkog zvuka nalik poslednjoj uminjujućoj noti staklenog hvatača vetra. Čuo je dah dečaka u tami pored sebe, trudeći se da diše tiho, osluškujući pomno. Ponovo se oglasila, a on je ustao i nežno dotakao dečaka po ramenu. Idemo, rekao je. Otegnuto zvonko cviljenje odjeknu kao pucanj iz puške.