Cela sala ćuti: Gledao sam "Čuvare formule" i sad mi je jasno zašto ljudi pilje u prazno po izlasku iz sale
Blic 09.11.2023
Osam dvadeset sedam, osmi novembar. Napolju je hladno, uprkos tome, Trg Nikole Pašića je živ, ljudi šetaju, čujem korake, čujem odbrojavanje semafora, škljocanje upaljača, svoje zube kako škrguću. Tu sam, postojim, ali i dalje sam u prvom redu bioskopa, nem, pogleda zakovanog u platno na kojem je pre 13 minuta završen film " Čuvari formule". I dalje nemam snage da progovorim - šta sam ovo upravo gledao?
Odličan film je kao rakija, polako klizi niz grlo, da bi se na kraju, sve osetilo u stomaku. Taj osećaj pratio me je 120 minuta, od samog uvoda - kišne pariške večeri, oktobra 1958. godine. Na samom početku, budući da kod nas sve što je na filmu zaživi u realnom životu kao istina, treba spomenuti ono što je reditelj rekao prilikom predstavljanja filma - ovo je fikcija istine rađena prema romanu ”Slučaj Vinča” Gorana Milašinovića, koji je poznati akcident približio
