Други светски рат: Како је мој прадеда пилот побегао нацистима

Вођа ескадриле Френк Грифитс побегао је пре осамдесет година из Француске коју су окупирали Италијани током Другог светског рата.

Био је једини преживели члан посаде авиона чији је РАФ бомбардер оборен у августу 1943.

Његово бекство кулминирало је тромесечним путовањем на којем је прешао неке од највиших европских врхова, препешачивши 128 километара за три ноћи.

Сада се његов праунук, Адам Харт, пешице враћа на његово сигурно и епско путовање.

• Прича о војвођанској Немици која је преживела усташке логоре
• Бунтовни британски војник због ког је лудео немачки генерал Ромел
• Трагична судбина Марсела - малог борца против нациста

Харт је са ујаком кренуо да посети места и „прекрасне породице&qуот; на које је и његов прадеда наишао.

Али чак и као врхунски спортиста, Харт је изјавио да због физичког искушења још више поштује претка.

„Учествовао сам на такмичењима у Ајронмену, али ни на који начин нисам био спреман за исцрпљујући напор који је захтевао успоне и спуштања&qуот;, рекао је 22-годишњак из Нарберта, у Пемброкширу, округу на југозападу Велса.

„А нисмо чак ни пазили на нацисте док смо ишли!&qуот;

„Потрудили смо се да се верно придржавамо његове руте и јако сам задовољан због тога, то нам је дало разумевање кроз шта је морао да прође много више него што су могле да ураде било које фотографије или путовање аутомобилом&qуот;, рекао је Харт.

Грифитс је био део 138. ескадриле РАФ-а, чији су авиони Халифакс били прилагођени да носе терет и људе иза непријатељских линија.

Требало је да испоруче залихе француским борцима отпора, када је срећан хитац из пушке италијанског војника пробио њихов резервоар за гориво изнад града Метеа (Меитхет).

Грифитс је преживео само зато што је избачен из кокпита, а његов пад зауставиле су телеграфске жице.

Са сломљеном руком, повређеним лицима и тешким потресом мозга, једва је био при свести да отпузи од ватрене стихије када је авион експлодирао.

Али у чудесном налету среће, пакао је довољно одвратио пажњу италијанских трупа омогућишви 14-годишњем Французу да одвезе Френка на бицикли.

Француска група отпора га је прокријумчарила у Швајцарску и лечила од задобијених повреда.

До октобра 1943. био је довољно опорављен да покуша да побегне назад у Британију.

Али ветрови судбине су опет променили правац.

„Пошто Френк није званично ушао у земљу, швајцарске власти су му понудиле опцију да буде интерниран у оквиру Црвеног крста, или ће зажмурити и пустити га да ризикује да поново уђе у окупирану Француску.

„Френк је сматрао да му је дужност да покуша да се врати кући како би се поново придружио ратним напорима&qуот;, испричао је Харт.

Он је рекао и да је његов прадеда планирао да се укрца на воз за северну Француску и одлети РАФ-ом Лисандер, али док се враћао у Анмас код Лиона, Гестапо је ушао, а група отпора која га је спасила је нестала.

„Све је ишло по злу, лутао је у мраку после полицијског часа. Био је приморан да прогута комад папира са кодираним упутствима, када га је друга група отпора одвукла у кућу.

„Чак и да Гестапо није могао да уочи изгубљеног британског авијатичара, они су свакако могли&qуот;, препричава он.

Ходајући ноћу и спавајући у амбарима симпатичних фармера током дана, ова група га је првобитно одвела обилазним путем преко Тулуза и Перпињана, а потом га је са двојицом америчких ваздухопловаца повела преко источног пролаза Пиринеја.

• „Отац нам је писао сваког дана док је чекао да га пошаљу у Аушвиц“
• Стогодишњак осуђен на пет година затвора због нацистичких злочина
• Брус Олд - тениски пионир који је испитивао нацистичке научнике

'Увек поносни Велшанин'

Због опште безбедности, ниједно име никада није питано нити дато.

Ипак, Грифитс је једном прекршио то правило на путовању, поклонивши младом сину борца отпора сопствени француско-енглески речник, написавши на насловној страни: „Енглез Грифитс&qуот;.

„Не знам зашто је то уопште урадио с обзиром на опасност, али посебно не знам зашто је написао „Енглез&qуот;, Френк је увек био поносни Велшанин&qуот;, рекао је Харт.

Рекао је да му је драго што је ризик преузет, јер је породица Сак на крају успела да дође до Грифитса преко РАФ-а 1973. године, а он је имао прилику да их посети.

„Педесет година касније, и 80 година пошто што је Френк први пут упознао породицу Сак, и ми смо их упознали&qуот;.

Харта су упознали са женом рођеном 1943. године, а која је истих година као и Грифитсова ћерка.

Она је имала имала шест недеља када ју је последњи пут видео.

„Имам две фотографије једну поред друге, на којима Франк држи обе бебе&qуот;, рекао је.

„Када су ми Сакови показали Френков речник, у почетку нисам могао да разумем зашто се смеју. Онда су ми објаснили да је тинејџер коме га је Френк поклонио прелистао странице и подвукао све непристојне речи.&qуот;

„Било је дирљиво видети како је то и даље једно од њихових најдрагоценијих ствари.&qуот;

Дечакова унука је организовала ручак и позвала пријатеље и породицу, а потом су пару приказана сва места на којима је Грифитс био сакриван.

„Био је то заиста емотиван дан&qуот;, рекао је Харт.

Пошто се опростио од Сакових у Шпанији, Грифитса су накратко ухапсили Шпанци пре него што су му дозволили да се пешке упути до Гибралтара, где је стигао на лет кући.

После су га повукли са дужности на фронту, али је остао пробни пилот у РАФ-у до 1970-их.

Умро је у Рутину 1996. године у 84. години.

Погледајте причу о Еви Кор, жени која је преживела Холокауст и опростила нацистима

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.11.2023)