Амир је за време рата у тренутку морао да направи животну одлуку: "Слушајте ме, Срби. Ваши су ми породицу живу спалили, а ја сад вас имам на нишану"
Блиц 11.11.2023
- Сећам се, као дечак, где сам одрастао у том једном селу, седећи на тој једној гудури изнад Фоче, "Боже, да ли ћу икада отићи одавде," чувајући ту овце, са погледом на Дрину. Живот ме је ипак направио на правог човека, завршио сам војну академију у Београду, био сам официр ЈНА, постао сам понос тог краја. Нисам волео да радим на земљи, више сам волео да чувам краве, и сад, седео сам са мајком на њиви, у паузи напорног рада, и она ми је тада испричала о догађају који се одвио када сам се ја родио. Наиме,
Бити човек у недоба одувек је најтеже, а чини се, Амару, некадашњем официру ЈНА, родом из села Гудељ код Фоче, било је и претешко. Живо се сећа дана када је могао да бира - реч за реч или крв за крв. - Мени се десило да ми је у овом рату, група изрода из српског народа запалила мајку и породицу. То нису били људи. Ал они нису нанели штету честитим Србима, они су изроди, и не знају за добро. Ја сам још као дечак научио како се мери човечност. Ми смо из села
