Борел: ЕУ рачуна на земље Западног Балкана у спољној политици, то укључује усклађивање

Европска унија рачуна на земље са Западног Балкана као поуздане партнере у спољној, безбедносној и одбрамбеној политици, што укључује усклађивање са одлукама ЕУ у тим областима, указао је шеф европске дипломатије Жозеп Борел на вечерашњем министарском састанку у Бриселу, саопштио је Савет ЕУ.

После састанка министара спољних послова чланица ЕУ и са Западног Балкана, Савет је навео да је Борел истакао важност јединства и снажне сарадње са партнерима са Западног Балкана ради изградње отпорности и промовисања мира и стабилности на континенту.

Циљ састанка, којем је председавао Борел, био је даље интензивирање ангажмана Уније са западнобалканском шесторком, са акцентом на заједничке безбедносне изазове у које спадају "страно мешање и манипулација информацијама, сајбер претње и последице агресије Русије на Украјину", навео је Савет ЕУ.

Савет додаје да је састанак такође пружио прилику за размену мишљења о изазовима у региону и о његовој европској будућности у тренутку када је политика проширења ЕУ добила нови замах и после недавног усвајања извештаја Европске комисије (ЕК) о проширењу у којима се оцењује напредак сваког партнера на путу ка ЕУ.

Борел је поново изразио континуирану снажну подршку ЕУ - политичку, техничку и финансијску - свим кандидатима и потенцијалним кандидатима која треба да им помогне да унапреде кључне политичке, институционалне, друштвене и економске реформе, наводи се.

Додаје се да нови План раста за Западни Балкан, који је ЕК усвојила прошле недеље, треба да омогући партнерима да појачају реформе и инвестиције како би значајно убрзали процес проширења и раст својих економија.

Србију је на састанку представљала министарка за европске интеграције Тања Мишчевић, Црну Гору, БиХ, Албанију и Косово шефови дипломатија, Филип Ивановић, Елмедин Конаковић, Игљи Хасани и Доника Гервала-Шварц, а Северну Македонију заменица министра спољних послова Фатмире Исаки.

Борел је за време састанка изјавио да ЕУ жели да укључи Западни Балкан у њен процес доношења одлука пре уласка региона у Унију.

"Вечерас председавам министарском састанку ЕУ-Западни Балкан, са шест министара из тог региона. Желимо да интегришемо регион у наш процес доношења одлука и пре приступања, укључујући одлуке о спољној и безбедносној политици. Место Западног Балкана је у ЕУ", навео је Борел на друштвеној мрежи Икс.

Министар спољних послова БиХ Конаковић изјавио је после састанка да је "прича о проширењу сазрела унутар ЕУ", чији су званичници "схватили шта заправо значи руска агресија на Украјину и колика је то безбедносна претња за регион".

Конаковић је рекао да према отварању преговора са БиХ најтврђи став имају Француска, Немачка и Холандија, и указао да те земље највише брину одређени процеси у Скупштини Републике Српске који одступају од европских стандарда.

Он је казао да на састанку није било пуно речи о неформалном документу, такозваном нон-пејперу, који су чланице групе "Пријатељи Западног Балкана" раније данас представиле на састанку министара спољних послова чланица ЕУ.

Тај документ је представило седам чланица ЕУ - Италија, Аустрија, Хрватска, Словенија, Грчка, Чешка и Словачка, које се залажу за убрзавање приступања Западног Балкана Европској унији и желе да приближе земље региона Унији и пре њиховог уласка у тај блок.

У документу се, између осталог, од Савета министара ЕУ захтева да земље Западног Балкана најмање једном у шест месеци учествују на састанцима шефова дипломатија чланица ЕУ, а предлаже се и учешће земаља Западног Балкана на неформалним састанцима амбасадора земаља ЕУ.

На тај начин "треба осигурати прилагођавање заједничкој спољној и безбедносној политици Европске уније", наводи се у документу.

"Пошто очекујемо да се наши партнери оријентишу према спољној политици ЕУ, верујемо да би овакав интензивнији дијалог продубио разумевање за позиције ЕУ. Сарадња би нам омогућила да де се одупремо притиску извана и руским и другом штетним наративима у региону, који су неспојиви са вредностима ЕУ и међународном поретку заснованом на правилима", пише у документу.

Борел је раније данас рекао да партнери ЕУ са Западног Балкана морају "тешње да усагласе" спољну и безбедносну политику са ЕУ, а шефица словеначке дипломатије Тања Фајон казала је да би западнобалкански представници у том случају могли да учествују као посматрачи на састанцима министара спољних послова чланица Уније.

Шеф европске дипломатије је навео да неке земље региона "немају сјајан резултат у усаглашавању са европском спољном политиком и санкцијама".

У извештају Европске комисије о реформама у Србији, објављеном прошле недеље, наводи се да Србија "мора хитно да побољша усклађеност са спољном и безбедносном политиком ЕУ", што укључује увођење санкција Русији, да "избегне активности усмерене против спољнополитичких ставова ЕУ и да предузме кораке на спречавању било каквог коришћења територије Србије за заобилажење тих рестриктивних мера Уније".

Европски комесар за проширење Оливер Вархеји, који је такође учествовао на вечерашњем састанку у Бриселу, написао је на Иксу да је интеграција Западног Балкана у ЕУ "заједнички циљ" две стране.

"То се тиче наше наше заједничке безбедности, наше стабилности, нашег просперитета. Осигурање мира на нашем континенту је наш заједнички пројекат", навео је Вархеји.

Вархеји је раније вечерас написао да је Европска комисија спремна да убрза интеграцију Западног Балкана у Европску унију.

(Бета, 11.13.2023)