Земљотреси: Има ли на Балкану сеизмолога да измере снагу потреса

Мало је ноћи којих се Маријана Гашовић из Краљева сећа као оне између 2. и 3. новембра 2010. године.

Пре 13 година, Маријана се са супругом тек уселила у изнајмљени стан на четвртом спрату, у коме је од намештаја стајао само брачни кревет.

У један сат и 56 минута после поноћи 3. новембра, пар је пробудио „језиви хук&qуот;.

„Само је све почело да се тресе, супруг се бацио на мене, вриштала сам, али саму себе нисам чула.

„Наш брачни кревет стајао је до зида, а после три, четири минута био је насред собе&qуот;, прича она за ББЦ на српском о земљотресу јачине 5,4 степени Рихтерове скале који је погодио Краљево, у централној Србији.

• Земљотреси на Балкану: Зашто оволико тресе
• Од рушевина до „града солидарности“: Како је земљотресом разорено Скопље помирило свет током Хладног рата
• Како је у Ваљеву забележен земљотрес који се није десио

У земљотресу је погинуло двоје људи, повређено је око 180, а оштећено 25.000 објеката, од којих су само стамбени претрпели штету од 2,5 милијарди динара.

Иако је Балкан сеизмички активно подручје због чега се и у будућности могу очекивати јаки земљотреси, у већини држава бивше Југославије капацитети сеизмолошких служби све су мањи.

У Србији је у октобру 2023. године само једна особа радила је на сеизмолошким пословима у Републичком сеизмолошком заводу.

У Босни и Херцеговини, два сеизмолога су радила у Федералном хидрометеоролошком заводу, у оквиру кога постоји сеизмолошка служба, рекли су за ББЦ на српском из ове установе.

Нешто је боље у Северној Македонији и Црној Гори, али се и ове државе суочавају са одливом кадрова.

У Хрватској тренутно имају највише и стручњака и опреме, али, како кажу саговорници ББЦ на српском, „захваљујући&qуот; земљотресу који је 2020. године погодио Петрињу, када је погинуло седам људи.

„Циклуси интересовања и значајнијих улагања у сеизмологију уско су повезани са догађањем јаких земљотреса који за последицу имају веће људске и материјалне губитке&qуот;, каже Дејан Валчић, вршилац дужности директора Републичког сеизмолошког завода у Србији.

Сеизмолошкиња Ана Младеновић каже да се земљотреси сличне јачине као у Краљеву могу очекивати и у будућности у централној Србији, а исто потврђују и стручњаци из суседства.

„Биће у Србији земљотреса, али не толико јаких као у другим земљама.

„Много је сеизмички активније подручје у Албанији, Хрватској и Црној Гори&qуот;, каже македонски сеизмолог Михаил Гаревски.

'На конкурсу ниједан није прошао'

Када је 3. новембра 2010. године земљотрес погодио Краљево, сеизмолошкиња Ана Младеновић само што је дипломирала на Рударско-геолошком факултету на тему структурно-тектонски модел краљевачко-чачанског басена.

Потрес, чије је последице осетило око 80,000 становника Краљева и околних места, изненадио је, каже, многе геологе.

„Изненађење је било последица чињенице да сеизмолози који раде у Републичком сеизмолошком заводу нису стизали да се баве научним радом и тако деле информације са осталом научном заједницом&qуот;, каже Младеновић, која ради као научна сарадница на Рударско-геолошком факултету.

Ни 2010. године није их било довољно, а наредних година и тај мали број наставио је да се осипа, док није спао на једну особу.

У Информатору о раду наводи се да би Завод требало да има 12 запослених, а да је попуњено шест радних места.

Пре три године, када је било осам запослених, у Извештају о раду ове установе наведено је да је „смањење броја запослених довело у питање не само функционисање сеизмолошке службе, већ и сврху постојања овог државног органа који обавља послове одбране једне од катастрофа&qуот;.

Дејан Валчић, вршилац дужности директора Републичког сеизмолошког завода, каже да је тренутни број запослених последица више фактора - од вишегодишње забране запошљавања, преко природних одлазака у пензију, до „слабе заинтересованости млађих колега&qуот;.

„У текућој години, до сада је расписано пет јавних конкурса на којима се јавио или веома мали број кандидата или се није јавио нико.

„Од пријављених кандидата, ниједан није прошао ни основна тестирања функционалних компетенција, а слично је било и у 2021. и 2022. години&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Сеизмолошкиња Јадранка Михаљевић, начелница Одељења за инструменталну и инжењерску сеизмологију у Заводу за хидрометеорологију и сеизмологију у Црној Гори, објашњава да прилике у којима се нашао српски завод нису необичне за Балкан.

„Пре неколико година, Скопље је било у сличној ситуацији, сада је Београд, за неколико година може бити Подгорица, а све је то последица недостатка јасног плана да се професија одржи&qуот;, каже она.

Михаљевић истиче да је посао сеизмолога специфичан и да је проблем што заводи немају добро регулисан статус.

„Тешко је да некога запослите као да је обичан службеник, а он ће радити много дана у години, викенде, посао који траје 24 сата седам дана у недељи, а то нигде не пише и није статусно регулисано&qуот;, каже она.

Стога није изненађујуће да „људи иду за бољим приликама&qуот;, додаје.

• Може ли технологија да предвиди земљотресе
• Земљотреси, поплаве и пожари: Како да се понашате
• Колико дуго можете да преживите испод рушевина после земљотреса

'Мора да се деси катастрофа'

Земљотрес у Петрињи у Хрватској 29. децембра 2020. године у 12 и 20 сати затекао је Томислава Фикета, заменика директора Сеизмолошке службе Хрватске, у подруму меморијалних просторија Андрије Мохоровчића.

Андрија Мохоровчић био је један од водећих сеизмолога 19. и 20. века, захваљујући чијем је наслеђу загребачки универзитет један од ретких где је могуће студирати сеизмологију на основним студијама.

„Стајали смо поред стаклених витрина са историјским сеизмометрима када је почело да тресе.

„Толико је јако тресло, да сам испрва мислио да је земљотрес у Загребу&qуот;, каже саговорник ББЦ на српском.

Испоставило се да је епицентар у близини места Петриња, са 25.000 становника, на око 60 километара од Загреба.

• Хрватско село у којем је земља постала „швајцарски сир”
• „Јауци и плач су били језиви и многи су остали целу ноћ напољу&qуот; - сведочења о земљотресу у Хрватској
• Земљотрес у Хрватској: „Моје животиње никад не бих оставио&qуот;
• Петриња, месец дана касније - шта Андрић, Селимовић и Крлежа поручују са рушевина

Није било необично што је Фикет прво помислио да се затресао главни град Хрватске - само осам месеци раније, у Загребу се десио земљотрес јачине 5,5 степени по Рихтеру, а истог дана је уследио и потрес од 4,8 степени.

Тада је погинула девојчица, а 30 људи је повређено.

„Одмах смо почели да радимо и да скупљамо податке.

„Нажалост, није се десило ништа на шта нисмо навикли&qуот;, каже.

Годину дана после петрињског земљотреса, у разговору за Фактограф.хр, Фикет је објаснио да сеизмолошка служба нема опрему да испрати слабе потресе у овом подручју.

Праћење тих подрхтавања било је потребно да би се добиле информације како и где треба градити у годинама које долазе.

Међутим, сви инструменти били су постављени на територији Загреба.

Убрзо после овог разговора, хрватска влада дала је пола милиона евра сеизмолошкој служби за набавку опреме.

„Није само код нас тако, већ и у другим државама.

„Нажалост, морате да дочекате потрес да би вам се отворила финансијска конструкција&qуот;, каже Фикет.

Поред помоћи владе, одобрен је и пројекат Европске уније од 15 милиона евра, преко кога је запослено девет младих стручњака.

Нове кадрове, међутим, постаје све теже наћи, каже Фикет.

„Био сам уверен да ће након потреса интересовање за сеизмологију порасти, али то се није десило.

„Стање је непромењено, можда и лошије&qуот;, истиче.

Верује да се млади не опредељују за ову област јер немају много могућности да нађу посао јер се углавном ради о државним службама где „плате нису обећавајуће&qуот;.

Погледајте видео: Кратер у Хрватској после земљотреса

Зашто нам требају сеизмолози?

У данима који су уследили после земљотреса у Краљеву, Ана Младеновић сарађивала је са сеизмолошким заводом на прикупљању и обради података.

„Био је то тежак и мукотрпан рад да би се дошло до одговора на питање шта се десило у Краљеву, који раседи су били одговорни за тај главни земљотрес&qуот;, каже Младеновић.

Док је научној заједници важно да има одговоре на ова питања, грађане занима могу ли их сеизмолози упозорити на земљотресе на време.

„Не можемо унапред да кажемо када ће бити земљотрес, али на основу проучавања потреса који су се десили у прошлости, можемо да знамо како ће се одвијати сеизмичка активност у сличним подручјима&qуот;, наводи саговорница ББЦ на српском.

Друга важна улога сеизмолога јесте да утичу на прописе о градњи како би се осигурало да објекти могу да издрже потресе различитих јачина, додаје она.

Сеизмолози често умеју да кажу да „људе не убијају земљотреси, већ лоша градња&qуот;, због чега би требало да дају упутство на који начин треба градити у зависности од ризика од земљотреса.

„Оно што данас градимо остаје за педесет или сто година. Међутим, под притиском тржишта да се што више гради, губи се здрав разум.

„Ту се отвара питање да ли хоћемо да закон о планирању и изградњи само номинално има компоненту сеизмичке заштите или да јасно прописује обавезе&qуот;, каже Јадранка Михаљевић.

Поред неквалитетне градње, и велика густина повећава ризик, упозорава, јер „ако се деси земљотрес, а имате пренасељено место, постаје тешко евакуисати људе, имати ефикасан транспорт, заштитити критичну инфраструктуру&qуот;.

• Шта куће и зграде у Србији морају да имају како би издржале земљотрес
• Како због политике и новца санације земљотреса у Србији трају деценијама
• Зашто су зграде у Турској падале као куле од карата

Ко може да буде сеизмолог?

Према интерним прописима Републичког сеизмолошког завода у Србији, сеизмолошке послове могу да обављају људи који су завршили Рударско-геолошки, Физички и Математички факултет.

Једини запослени који је у октобру радио као сеизмолог у Заводу по струци је дипломирани физичар.

У ранијем разговору за Радио Слободна Европа, Дејан Валчић је рекао да је он прошао неопходне обуке у земљи и иностранству како би могао да се бави сеизмолошким пословима.

Поједини стручњаци, међутим, тврде да се сеизмологија озбиљно проучава једино на Рударско-геолошком факултету на катедри за геофизику, те да студенти на другим факултетима немају додира са овом облашћу.

То што по некој систематизацији (у српском заводу) може да се запосли овај или онај, то је лепо и ти људи су потребни, али само као појачање те основне базе, геофизичко-грађевинске спреге, рекао је за РСЕ Дејан Вучковић, доцент на Рударско-геолошком факултету у Београду.

Шта је Македонија научила 1963. године?

Најсмртоноснији земљотрес у земљама бивше Југославије погодио је Скопље, главни град тадашње Македоније, 26. јула 1963. године.

Погинуло је 1.070 људи, око 4.000 повређених, а 100.000 становника је остало без домова.

„Тада је оштећено 70 одсто зграда јер је градња била веома неквалитетна и није се размишљало о сеизмичкој заштити&qуот;, каже сеизмолог Михаил Гаревски за ББЦ на српском.

Провео је радни век у македонским установама које се баве земљотресним инжењерством, односно „науком за пројектовање сигурних зграда&qуот;.

Међу бившим државама СФР Југославије, управо данашња Северна Македонија има најдужу и најозбиљнију традицију развоја ове дисциплине.

„Када је земљотрес погодио Скопље, помоћ је стизала са свих страна, а Уједињене нације су одлучиле да формирају кадар за земљотресно инжењерство.

„Прве магистарске студије су биле пре 65 године на енглеском и предавали су стручњаци са водећих светских универзитета&qуот;, каже Гаревски.

Он је 20 година радио у Институту за земљотресно инжењерство и инжењерску сеизмологију, а сада је директор недавно основане мултидисциплинарне установе Института за сеизмички отпорну градњу и климатске промене.

„Данас имамо најбезбеднију градњу, јер су контроле ригорозне.

„Пре почетка градње, најпре се проверава пројекат, а онда се два пута излази на терен да се види да ли се ради у складу са пројектом. Све је то због трагедије из 1963&qуот;, каже он.

Македонски стручњак објашњава да је после земљотреса у Загребу и Петрињи и у Хрватској отворен Институт за земљотресно инжењерство.

„У свим државама се исто дешава.

„Тек после великог земљотреса запошљавају се људи, налази се опрема, али тада већ на неки начин буде касно&qуот;, каже.

Погледајте видео о сиријској беби која је преживела земљотрес:

Како се спасити од земљотреса?

Земљотрес се не заборавља, верује Михаил Гаревски, који је имао 11 година у време разорног потреса у Скопљу.

Саговорници ББЦ на српском сагласни су да се последице земљотреса ипак могу донекле ублажити.

Један од начина је едукација.

„Сада да кренемо улицом и питамо људе шта треба, а шта не треба радити у случају земљотреса, нисам сигурна колико би их знало одговор.

„Пре 30, 40 година постојале су вежбе, па су генерације и генерације училе да не треба излетати напоље, скакати кроз прозор, него да треба наћи заклон и сачекати да прође&qуот;, наводи она.

Томислав Фикет додаје да би могло много да се научи од Јапана, где деца од најранијег узраста имају вежбе како се понашати у случају земљотреса.

Уз ово, Михаил Гарески додаје да могу да се искористе и савремене технологије.

Објашњава да постоје апликације за обавештавање и рано упозоравање на земљотресе.

Тако апликација Ластqуаке, коју је развио Евромедитерански сеизмолошки центар, даје обавештење о земљотресу у непосредној близини и широм света.

Постоје и апликације за рано упозоравање које, у зависности од тога колико је земљотрес близу, шаљу обавештење пре потреса путем звучних сигнала на телефону.

Ако сте близу, онда је то упозорење три, четири секунде раније, али ако сте удаљени на пример 100 километара, упозорење стиже 15 секунди раније, тако да имате времена да нађете заклон, објашњава Гаревски.

„Имали смо случај да су људи у Мексико Ситију скоро два минута раније били упозорени на земљотрес чији је епицентар био 800 километара даље, иако у Мексику земљотреси нису ни близу тако рушилачки&qуот;, објашњава.

Свим службама потребно је и додатно ангажовање стручњака.

Током претпоследње недеље октобра стигла је вест да би Републички сеизмолошки завод у Србији требало да запосли још двоје.

Вршилац дужности директора завода Дејан Валчић каже да је реч о „двоје искусних колега са завршеним Рударско-геолошким факултетом&qуот;.

Додаје да ће Завод и у наредном периоду покушавати да привуче младе стручњаке, између осталог, стварањем прилика за стручно, међународно усавршавање.

Јадранка Михаљевић верује да су прилике да се учествује у међународним пројектима, као и стипендирање младих студента, начин да се створи база стручњака.

„Не треба нам 100 сеизмолога, потребна су нам три добра које ћемо подржати&qуот;, додаје.

Посебно је важно, указују стручњаци, да мора да се гради у складу са прописима који јасно одређују како да се зграде не сруше при потресима.

„Морамо о томе да водимо рачуна зарад сигурности свих&qуот;, каже Томислав Фикет.

Маријани Гашовић управо највише значи начин на који је изграђен солитер у коме данас живи са супругом и троје деце.

Иако је на 12. спрату, каже да се мање плаши него док је била у нижој згради.

„Колико сам чула, у изградњи нашег солитера учествовали су јапански стручњаци после земљотреса у Скопљу, па је направљен тако да се ублажи потрес&qуот;, каже.

Пошто је на 12. спрату, осећа свако подрхтавање и у суседству.

„Плашим се, наравно, али шта можеш да урадиш? Ако ће да се деси, десиће се&qуот;, каже.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.15.2023)