Град у коме је и Сартр заплакао

Он има сјајне уметнике, гласне и нечујне, невидљиве, за сва та нова застакљена здања у којима су људи који немају бушне џепове и чији велики аутомобили не осећају рупе по путевима, ни рупе у грудима и седе по неким ресторанима чији тоалети не личе на тоалете рупа у којима се ми окупљамо, смејемо и личимо на неки нови свет, који су увек кроз историју доносили ти неки мали, за њих невидљиви људи. Као и скоро сваки град, и Крагујевац не чине зграде и друга