Касарна Носталгија
Дојче веле 25.11.2023
Прилазим улазу број три и читам презимена поред звона. Отприлике половину станара знам. За тренутак се уплашим да ћу међу свим тим именима затећи и своје, да ћу се као месечар пробудити у свом ранијем животу.
Нисам дуго био у том крају града. Али сваки пут када дођем у Келн, пожелим да се видим са Јофом. А он живи тамо својим животом, одавно измештеним из Чачка и Београда. Дакле, упутим се трамвајем број пет према Осендорфу. Јоф ме дочекује на вратима свог станчића. Седим код њега за столом, пијемо кафу, а кроз балконски прозор видим како се сунчев зрак клиза по трамвајској шини. Сећам се нашег дугогодишњег друговања по Келну, неколико његових и неколико мојих
