Зашто је палестинска држава најбоља безбедносна гаранција за Израел
Управо сам провео пет дана на Блиском истоку. Уз Украјину он је постао један од најнестабилнијих региона на свету. Постојаће периоди затишја који ће можда оставити утисак да тензије попуштају, али израелско-палестински сукоб је продорнији више него икада и тако ће и остати.
Наша политичка кратковидост, да мислимо да је овај сукоб под контролом тако што ћемо само причати о решењу о две државе, а затим га оставити да се загноји, мора да престане. Не само из разлога хуманости, правде или морала, већ зато што ако то не поправимо сада, то може изазвати расељавање људи, укључујући према Европи, и погоршати ризик од тероризма и тензија међу заједницама.
Регион поново прогоне трауме и бес. Израелци су дубоко погођени крвопролићем од 7. октобра, у којем је убијено преко 1.200 људи и више од 200 узето за таоце. Палестинци се суочавају са хуманитарном кризом у Гази, још једним крвопролићем са више од 13.000 жртава, првенствено жена и деце, заједно са нападима израелских досељеника на окупираној Западној обали и источном Јерусалиму. У петак је ступио на снагу привремени прекид ватре и делимично ослобађање талаца. Надам се да ће ово створити позитивну динамику која ће водити ка ослобађању свих талаца и окончању непријатељстава.
Ужаси које су починили Хамас и други екстремисти су штетни по палестинске интересе. Лидери које сам срео у Рамали то признају. Међутим, за њих основно питање лежи у израелској окупацији. Они се боре да објасне бирачима зашто им је слобода кретања ограничена, док нелегална насеља цветају и досељеници су слободни да их нападну. Они такође не могу да осигурају безбедност на окупираној Западној обали док Израел задржава палестинске пореске приходе које убире у име палестинских власти.
Један ужас не оправдава други. Ипак, свака страна гледа само своју страну трагедије, оно што се догодило јуче или оно што се дешава данас. Али доћи ће сутра које ниједна страна још не може да замисли. Израелци верују да треба да елиминишу Хамас да би гарантовали своју безбедност. Палестинци дају приоритет окончању хуманитарне катастрофе у Гази и провокација насељеника. Упркос овим изазовима, морамо задржати могућност за мир отвореном.
Моје недавно путовање у регион је ојачало моје уверење да је успостављање палестинске државе најбоља гаранција за безбедност Израела. И, краткорочно, требало би да избегнемо слабљење палестинских власти.
Вакуум не може да опстане ни у природи ни у политици. Ако ни Хамас ни Израел не буду управљали Газом, а ни једно ни друго то не би требало, вакуум моћи ће брзо бити попуњен неконтролисаним снагама које би могле да претворе Газу у пропалу територију и покрену нови циклус насиља и тероризма. Још од Хобса знамо да је друштво без Левијатана, државе, осуђено на насиље и хаос. Већ смо превише пута били сведоци сличних ситуација.
Видели смо токове избеглица који беже од сукоба у Сирији у Либан, Јордан и Турску. Ове земље не могу да поднесу још један велики прилив палестинских избеглица. По речима једног од мојих прошлонедељних саговорника, још једну Накбу нећемо преживети.
А Европа и међународна заједница неће и не могу прихватити још једно присилномасовно расељавање Палестинаца.
Да би се спречило да Газа падне у руке неконтролисаних оружаних група које могу да дестабилизују читаво суседство, почевши од Израела, територијом мора да управља држава која представља њен народ. Безбедност самог Израела захтева стварање палестинске државе у Гази и на окупираној Западној обали, укључујући источни Јерусалим.
Како и када ћемо то постићи зависиће од свих нас. Једно је јасно: сви моји саговорници у арапском свету су прихватили постојање Израела и желе да се ангажују са њим. Они препознају огромну прилику која лежи у мирном суседству, прекограничној сарадњи и потенцијалној улози Израела као регионалног покретача економије. Али сви се слажу да арапско-израелска сарадња зависи од решавања палестинског питања. Не постоји начин да се то заобиђе.
Да бисмо кренули напред, морамо тежити решењу заснованом на правди И једнаким правима за оба народа. То значи, пре свега, потребу за безбедношћу у целом региону и Европи, која се суочава са непосредним последицама нестабилности. Као суседи, морамо удружити снаге са партнерима у региону иширом света како бисмо постигли одрживо, трајно политичко решење за добробит Израелаца, Палестинаца и региона. Ово је такође у нашем најбољем интересу. ЕУ је, заједно са неким арапским земљама, покренула напоре ка овом циљу иницијативом Пеаце Даи Еффорт, покренутом у УН у септембру, непосредно пре него што је олуја почела. Одлучни смо да наставимо да радимо на овом циљу.
*Аутор је високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност. Текст је изворно објављен у Фајненшел тајмсу.
(Бета, 28.11.2023)