Аугуст Шеноа: Буди свој!

Ој, буди свој! Та створен јеси читав, У груди носиш, брате, срце цијело; Не клони душом, и да нијеси млитав, Пут ведра неба дижи своје чело! Па дошли данци невоље и муке, Па теко с чела крвав теби зној, Ти скупи памет, упри здраве руке, И буди свој! Ој, буди свој! Знај, твоја глава млада Неболике ти златне санке буди, Ко сиви соко узвине се нада, Ал' свијет је свијет, и људи тек су људи. Да, збиља гони с узглавја те мека, У себични те зовућ свијета бој; Ма што