Želimo da Požegi vratimo osmeh!

Meni je Požega sve na svetu. Pored one stereotipno-patetične (ali nužne) rečenice: tu sam se rodio, odrastao, oženio, dobio decu, dodao bih da sam tu zavoleo život, prirodu, maglu… Takođe i ljude u svim svojim različitostima – seljane i građane, zvezdaše i partizanovce, one na vlasti i one u opoziciji, verujuće i ateiste, monarhiste i republikance. Nisam oduvek bio takav, ali me je Požega naučila da život gledam kao stih Goblina: “Voli da voliš, mrzi da mrziš,