Kao da je Beograd neko utvrđenje koje mami na juriš? – Čitajte u Nedeljniku

Mislila sam da će taj ulazak teže ići, do te mere da mi je padalo na pamet da podmetnem nogu. Uostalom, niko nije rekao da će biti lako doći do Žike Pavlovića i razgovarati s njim kao s „javnim muškarcem“, kako mi se tada zvao novinarski žanr. Vrata stana u centru grada otvorio mi je mladi i kočoperni Radoš Bajić. Tek sam posle shvatila da on tamo dežura. Svaki put sam ga zaticala u tom tesnom predsoblju slave, ali je on očigledno znao šta radi. Žika me je čekao