Да питамо партије-Владимир Ковачевић, Демостат

У оквиру Демостатовог серијала “Да питамо партије”, странкама и коалицијама које учествују у изборној “трци” у главном граду поставили смо следећа питања: 1) Како бисте решили проблем саобраћајних гужви у Београду, нарочито на следећим "спорним тачкама" - на Аутокоманди, Бранковом мосту, Газели, у Кнеза Милоша, на Славији, Булевару краља Александра, Новом Београду. Шта је главни узрок гужви? Да ли је могуће то решити, на који начин и у којем року?2) Да ли је могуће решити проблем аерозагађења у Београду - како, и у којем року? 3) Да ли је могуће решити проблем паркирања у Београду - како, и у којем року? 4) Да ли је могуће решити проблем вртића у Београду - како и у којем року (чињеница је да за доста деце нема места у државним вртићима а за боравак деце у многим приватним вртићима Град даје рефундације, али постоје и недоумице како ће то питање бити решено - приватни вртићи су углавном незадовољни актуелним предлогом Града да на њихов рачун буду уплаћивана новчана средства) 5) Да ли је могуће решити проблем градског превоза у Београду - како, и у којем року?

Саобраћајне гужве

Ми, практично, треба да допројектујемо постојеће планове за изградњу метроа, изградњом лаког надземног метроа који би био комплементаран са плановима које већ имамо, диверсификација саобраћаја и транспорта је нешто што Београду треба, поручује Владимир Ковачевић, кандидат за градоначелника Београда листе “Србија на Западу - Зоран Вулетић - Немања Милошевић - Да се струка пита Владимир Ковачевић”.

Наш саговорник истиче да ми већ дуго година занемарујемо шински транспорт.

- Заиста је лако направити надземни метро. У кратком року се може то реализовати, за не више од 24 месеца. На стубовима се то подигне, рецимо да су то нека три-четири метра, сличан пројекат имамо малтене реализован на Новом Београду и тако се пењемо лифтом на платформе већ сада и транспортујемо се од Новог Београда, практично, до Новог Сада. Та модел треба применити и широм града Београда, прецизира Ковачевић.

Саговорник Демостата наглашава да не постоји чаробни штапић који би нагомилане проблеме у одвијању саобраћаја у граду Београду тренутно решио, али уколико се добро одраде стратешки циљеви, онда се и спроведу одлуке које би довеле до тих решења.

- Сигурно је један од проблема број регистрованих возила на БГ табле, односно, степен моторизације. Пораст степена моторизације није пратила одговарајућа саобраћајна политика, односно, није се постојећа мрежа саобраћајница адекватно ширила. Први корак би био сагледавање проблема, односно, где постоје уска грла (нека сте и споменули). На Славији је, на пример, урађена комплетна реконструкција, тај део града је био месецима блокиран, без неких већих ефеката на учеснике у саобраћају (специјално на пешачке токове). Сигурно би једно од решења могло да буде да се неки од саобраћајних токова денивелише (спусти под земљу), што је И реално и било изводљиво, указује он.

Како додаје: “Сви смо сведоци да на Бранковом мосту у време саобраћајних вршкова једна трака, заправо смер од Новог Београда, остане блокирана од возила која иду лево. Пре десетак година то скретање за лево је било укинуто. Возачи који су хтели да иду са Бранковог моста у Поп Лукину су у десном скретању улазили у Црногорску улицу, и из ње преко Карађорђеве до Тадеуша Кошчушког. НаглашаваМ, све у десном скретању (на сваком укрштању условни сигнал за десно), без ометања возила из супротног тока. Сад то више није могуће, та мера би сигурно допринела смањењу гужви на Бранковом мосту”.

Када је реч о краткорочним мерама, “које би могле да се примене моментално, а не коштају много”, Ковачевић предлаже следеће:

1. Настављање са политиком кружних раскрсница, где год је то могуће. (На пример, раскрсница улица Студентска-Марије Бурсаћ, ту су свакодневно саобраћајни колапси).

2. Где год је могуће, а има потребе продужити нише за лева скретања (најбољи пример колико то може да направи саобраћајни чеп су свакодневне гужве на Новом новосадском путу, код скретања за Алтину, Плаве хоризонте). Ту се тачно види да возачи који хоће да скрену лево у нишу, а не могу, блокирају траку за право. Тако да у сваком вршном циклусу капацитет прилаза раскрснице је умањен за једну саобраћајну траку.

3. Такође, једна од мера било би редуковање броја саобраћајних знакова у складу са законом о безбедности саобраћаја. Непотребно је постављена ’’ђунгла’’ од знакова, тако да возачи од шуме знакова више и не поступају у складу са њиховим значењем.

Такође, Ковачевић наводи следеће средњорочне мере:

1. Денивелисања укрштања, односно, израда студије, где постоји потреба (саобраћајне гужве), а има грађевинских могућности да се раздвоје конфиктни токови. (Пример: наставак Угриновачке улице према насељу Алтина изнад Новосадске улице би знатно олакшао живот грађанима у том делу града);

2. Направити студију јавног градског превоза са јасним циљевима те студије, а то је убрзање јавног градског превоза са посебним освртом на трамвајски саобраћај. Сигурно би једна од мера за убрзање трамваја била и денивелисање трамвајске пруге од саобраћајница за путнички саобраћај. (Замислите улицу, на пример, Јурија Гагарина где трамваји немају конфликт са возилима која далазе из улице Омладинских бригада. Замислите ситуацију да је најбржи начин да се стигне од улице др Ивана Рибара до улице Михајла Пупина коришћењем трамваја. И ако би могли да замислимо трамвајски мост испод, или поред Бранковог моста да подземно долази до Трга Републике, то би баш била револуција у јавном превозу која сигурно вишеструко мање кошта од линије метроа ка Макишу, а користи за највећу општину у Србији биле би огромне.

Ковачевић критикује решење које је садашња градска власт применила у Вишњичкој улици.

- Ако на тренутак замислимо да је садашња власт уместо што је у Вишњичкој улици проширила саобраћајницу на уштрб разделног острва, урадила трамвајску пругу дуж те улице са скретањем у Миријевски булевар све до Миријева (докле је грађевински могуће). А тамо покретним степеницама омогућила грађанима из Миријева да користе тај трамвај, корист би била и за грађане Вишњице и Миријева, указује саговорник Демостата.

Аерозагађење

Владимир Ковачевић проблем аерозагађења коментарише из угла некога ко је основао неколико фабрика лекова.

- Код фабрика лекова јако је важна контрола ваздуха, измена ваздуха, влажности и производња лекова у такозваним “белим собама”. Дакле, повлачим паралелу јер у тој области имам извесно искуство. То се све решава филтерима. Дакле, прво морамо смањити аерозагађење тиме што ћемо застареле котлове заменити оним који то нису и додатно заштитити ваздух кои нам је неопходан за здрав живот филтерима који имају свој временски ресурс. Тај временски ресурс мора да се прати и да се фитери благовремено замењују, објашњава Ковачевић.

Паркирање

Владимир Ковачевић напомиње да “проблем паркирања није могуће решити једним потезом, могуће су краткорочно мере везане за ценовну политику паркирања, и зонску. Београду са овако развијеном мрежом јавних градских саобраћајница, јавним превозом, навикама возача (у возилу само један путник-возач) сигурно недостају паркинг гараже, где и колико је предмет саобраћајне студије. Више студија на ту тему је и урађено, изведба резултата студија је била слаба”.

- Треба ископати рупе на свим местима где су значајни паркови града Београда, па направити на њиховим местима гараже, а онда вратити паркове тако што ће на крововима тих гаража бити креирани још лепши паркови него што су били раније. На тај начин ћемо изместити аутомобиле у паркиралишта која су под земљом и решити се ругла на улицама града Београда, наводи Ковачевић.

Вртићи

Саговорник Демостата оцењује да је “потпуно невероватно да усред беле куге коју имамо, ми, заправо, имамо проблем с вртићима”.

- Ми никако нисмо смели да допустимо да имамо тај проблем и то мора да буде један од основних задатака наредне власти, да се то питање никада више не понови Нема ту нејасних ствари - вртићи морају да се граде, стари да се осавремењавају, а у међувремену, заиста треба дати адекватну апанажу приватним вртићима да они не буду незадовољни док не изградимо државне вртиће, њихов ресурс ће бити привременог карактера и треба га тако схватити. Дакле, приватним вртићима треба дати онолико средстава којима ће бити задовољни. Не сме да постоји проблем вртића у граду Београду нити било где у Србији услед беле куге која постоји, сматра Ковачевић.

Градски превоз

Владимир Ковачевић указује да је потребна диверсификација саобраћаја како би ГСП боље функционисао.

- Дакле, потребна је комплементарност, као и допројековање лаког метроа, који би био на бетонским стубовима и повезао делове града, а понајвише приградска насеља са примарним, секундарним и терцијарним деловима, где би грађани могли у кратком року да добију све што не могу да добију у својим приградским насељима. То би могло да буде реализовано у року краћем од 24 месеца, уколико то спроводе утренирани људи, попут индустријалаца, који су такве пројекте или неке сличне у свом у свом животу толико пута већ радили, закључује Ковачевић.

(Бета, 04.12.2023)