Цхарлес Буковски: Фуснота о стварању маса

Неки људи су млади и ништа више, а неки људи стари и ништа више, а неки људи ни стари ни млади и само то. И да мухе носе одјећу и све зграде изгоре у златној ватри, да се небо заљуља као трбух стриптизете и све атомске бомбе заплачу, неки би људи били млади и ништа више, а неки људи стари и ништа више, а остали би били исти остали би били исти. Оно неколико другачијих довољно брзо уклања полиција, или њихове мајке, њихова браћа, остали; и они сами. Све