Izbori u Srbiji 2023: Uhapšeno 38 ljudi na protestu opozicije, povređeni i policajci i demonstranti

Opozicioni lideri pokušali da uđu u Skupštinu grada Beograda, tvrdeći da su „pobedili na beogradskim izborima". Vučić poručuje: „Siledžije neće srušiti državu, biće uhapšeni". Policija rasterala demonstrante.

BBC News 25.12.2023

Nedelju dana po zatvaranju birališta u Srbiji napetosti oko izbora dosegli su vrhunac, uz miris dimnih bombi, baklji i suzavca, a pokušaj demonstranata da uđu u Skupštinu grada završio se izlaskom policije na ulice i hapšenjem 38 ljudi.

U sukobu pristalica opozicije i policije ima povređenih - Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je da je povređeno pet policajaca, među kojima dvojica teško, a tačan broj demonstranta kojima je ukazana lekarska pomoć nije poznat.

Predstavnici koalicija „Srbija protiv nasilja" tvrde da je režim Aleksandra Vučića poslao „svoje huligane da prave incidente" tokom protesta u nedelju uveče, ističući i da je policija tukla pojedine demonstrante, kao i da je napadnut Radomir Lazović, koopredsednik Zeleno-levog fronta.

Policija „nije nikog napala, već je u skladu sa zakonom, primenila sredstva prinude", rekao je načelnik Uprave policije Ivica Ivković, pokazavši predmete, između ostalog i kamenice, kojima su policajci napadnuti.

Pristalice opozicije najavljuju nastavak svakodnevnih protesta, a pojedini političari iz bloka Srbija protiv nasilja, predvođeni Marinikom Tepić, nastavljaju štrajk glađu u nameri da izvrše pritisak na vlast da im udovolji zahtevima za ponavljanjem izbora.

Protesti ispred Skupštine grada bili su mirni, dok se posle sat i po vremena nije pojavila grupa huligana koja je vadila kocke iz pločnika i počela da gađa, rekao je predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas za N1.

Predsednik Srbije Vučić je posle hitne sednice Saveta za nacionalnu bezbednost u nedelju uveče nrekao da postoje dokazi da učesnici protesta nisu bili ubačeni, kao i da postoje svedoci koji su spremni da govore da je sve bilo pripremano.

Ivica Dačić, šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, rekao je posle sastanka tog tela „da je bezbednosna situacija u Srbiji stabilna".

„Najoštrije smo osudili akt nasilnog upada u institucije, nisu to bili politički protesti, nego pokušaj nasilnog osvajanja vlasti, upad u Skupštinu Grada - Stari dvor", rekao je Dačić.

Vučić se u ponedeljak pre podne sastao sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan Haračenkom, koga je, kako je rekao, informisao o neredima.

Bocan-Harčenko je potom za televiziju Rasija 24 kazao da se protesti u Srbiji organizuju i izvode u skladu sa principima i tehnologijama "majdanskih revolucija", što je termin koji se koristi za smenjivanje vlasti masovnim demonstracijama, poput onih iz 2014. na kijevskom trgu Majdan.

„Opozicija je započela proteste, koji su ohrabreni i podržani iz inostranstva. Vučić je pričao o tome, ne mogu da ulazim u detalje, jer je reč o poverljivim informacijama. Ali on ima neoborive dokaze da podsticanje i podrška dolaze sa Zapada", rekao je ambasador Rusije u Beogradu.

Premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić ranije se zahvalila ruskim službama bezbednosti jer su, kako je kazala, podelile informacije o tome da će deo opozicije pokušati da ospori izborne rezultate.

Iz američkog Stejt departmenta pozivaju vlasti u Srbiji da sarađuju sa misijom OEBS-a na istraživanju tvrdnji o izbornim nepravilnostima, ističući da je nasilje prema novinarima, posmatračima i izbornim zvaničnicima "neprihvatljivo".

„Sa zabrinutošću konstatujemo nalaze ODIHR-a da su izbori bili poremećeni brojnim proceduralnim nedostacima, pritiscima na javne službenike i zloupotrebom javnih resursa, te da su ovi faktori, zajedno sa sistemskim prednostima vladajuće stranke, stvorili nepravedne uslove", navodi se u pisanim odgovorima Stejt departmenta za Glas Amerike.

Iz opozicione koalicije danima tvrde da je bilo mnogo nepravilnosti koje su uticale na ishod izbora, a vlast to poriče i navodi da nisu pruženi nikakvi dokazi za to.

Kritike na izborni proces, međutim, stigle su i od domaćih i od inostranih posmatrača.

Posmatračka misija nevladine organizacije Crta je dan posle izbora saopštila da izbori u Beogradu „ne odražavaju izbornu volju" stanovnika glavnog grada Srbije, a potom i da je bilo „neregularnosti koje su presudno uticale na njihov ishod".

Iz Crte kažu da je „na 14 odsto birališta u Beogradu uočen primer organizovanog dovođenja birača iz drugih mesta u Srbiji, nadgledanog glasanja i mogućih manipulacija identitetom birača".

„Organizovane migracije birača su vrsta izbornog inženjeringa koja nije ni legalna, ni legitimna", naveli su prilikom predstavljanja izveštaja o izborima.

Učestalost održavanja izbora u Srbiji narušava nivo demokratije, a umešanost predsednika Srbije u kampanju za parlamentarne i lokalne izbore doprinela je nejednakim uslovima, u kojima su se učesnici izbora borili za poverenje glasača, ocenio je Rejnhold Lopatka, jedan od posmatrača misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

„Fundamentalne slobode su generalno poštovane, ali su takođe uočeni pritisci na birače zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa, kao i narušavanje tajnosti glasanja na sam izborni dan", dodao je.

Ocenio je da korišćenje Vučićevog imena u nazivu jedne od izbornih lista, doprinelo utisku da „politička figura koja ne učestvuje na izborima pokušava da se nametne kao simbol nacionalnog jedinstva".

Međunarodni posmatrači izneli su tvrdnje da je bilo radnji koje su probudile sumnju u narušavanje tajnosti glasanja, kao i sumnju u organizovano dovođenje birača na birališta, naročito u Beogradu, rekao je Klemen Grošelj, šef delegacije Evropskog parlamenta.

Međutim, Brnabić je odgovorila da su dvojica međunarodnih posmatrača išla na biračka mesta koje su sami odabrali i da su u potonjim izveštajima napisali da nisu primetili nikakve nepravilnosti.

Iz Evropske unije i SAD zatražili su od državnih organa Srbije da ispitaju navode o neregularnostima.

Nemačko Ministarstvo inostranih poslova objavilo je na mreži Iks da su nepravilnosti poput zloupotrebe javnih resursa, zastrašivanje birača i kupovine glasova „neprihvatljivi za zemlju koja ima status kandidata za Evropsku uniju".

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i doskorašnji lider SNS, izjavio je ranije da su ovo bili „do sada najčistiji i najpošteniji izbori".

Dodao je da će predstavnike međunarodnih organizacija ODIHR-a, OEBS-a, koje tvrde da je na izborima bilo velikih neregularnosti, pitati da li su znali i ćutali o tome da im je opozicija tri dana pre izbora rekla da neće priznati rezultate.

"I zašto su se smejali kada smo im predočili da nam je jedna strana služba nedvosmisleno nam rekla da se pripremaju nemiri i neredi u Srbiji. Mi se srećom nismo smejali, sve smo ovo dobro znali", kazao je on.

Šta je poručila opozicija sa protesta?

srbija protiv nasilja, protest ispred RIK-a

Da je vlast „pokrala izbore", da su „pobedili u Beogradu" i da „neće pristati ni na kakve dogovore i trgovinu, već samo na poništavanje izbora".

„Gotovo je, lopovčino", obratio se oštro Vučiću sa bine, dosadašnji opozicioni poslanik u Skupštini Srbije Srđan Milivojević.

Lideri opozicione liste Srbija protiv nasilja poručili su Vučiću da je „uhvaćen u krađi".

Marinika Tepoić je izašla iz zgrade u kojoj štrajkuje glađu i rekla da je posle izbora 2012. godine Vučić izjavio da se „zbog jednog glasa izbori poništavaju".

„Ali Vučiću, pokrali ste ne jedan, nego hiljade glasova. Ovi izbori se poništavaju", poručila je.

„Branićemo izbornu volju do kraja", poručio je još jedan opozicioni lider i dosadašnji republički poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta.

Novi protest je održan i u opštini Ljig na zapadu Srbije, na oko 70 kilometara od Beograda, gde se pojedini građani smatraju da je opozicija pobedila na lokalnim izborima.

Kakvi su preliminarni rezultati izbora?

Prema zvaničnim podacima izbornih organa, vladajuća SNS je na izborima za Skupštinu Srbije osvojila blizu 47 odsto glasova ili 1.779.218, a opoziciona lista Srbija protiv nasilja 23,7 odsto ili 902.664.

SNS ima prednost i na izborima za Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodina, kao i u većini gradova i opština, pa i u Beogradu.

Očekivano, više neizvesnosti je bilo oko izbora za Skupštinu grada Beograda - ukupno 110 odborničkih mesta - i nijedna lista nema većinu niti može sama da napravi vlast.

Prema preliminarnim rezultatima, SNS je osvojila 341.992 glasa, odnosno 39,35 odsto glasova (49 mandata), a opoziciona lista Srbija protiv nasilja 297.751 glas ili 34,26 odsto (42 mandata).

Zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije, dosadašnjim koalicionim partnerom, koja ima šest mandata, SNS bi imala 55 mandata i nedostajao bi im jedan odbornik za tesnu većinu.

Srbija protiv nasilja bi, ako bi napravila postizborni dogovor, zajedno sa još jednom opozicionom listom, koalicija Nada, koja je dobila sedam mandata, imala ukupno 49 odbornika.

Jezičak na vagi mogla bi da bude koalicija „Mi - Glas iz naroda" koju predvodi doktor Branimir Nestorović, neočekivani dobitnik beogradskih izbora, jer je osvojila šest mandata.

Ipak, iz tog pokreta su još jednom ponovili da neće ulaziti ni u kakve koalicije - više o njihovom stavu pročitajte u posebnom tekstu.

Više o tome ko je Nestorović i njegova koalicija pročitajte u posebnom tekstu.

Predstavnici SNS nisu isključili mogućnost novih beogradskih izbora, ako Nestorovićeva lista ostane pri stavu da ne podrži ni jednu ni drugu stranu.

Zbog debakla na izborima, kako republičkim tako i beogradskim, ostavke na mesta predsednika stranaka podneli su Boško Obradović iz Dveri i nekadašnji ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić iz Narodne stranke.

NAJVAŽNIJE O IZBORIMA U SRBIJI 2023.

Pogledajte video: Prvi put na glasanju

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.25.2023)