Веран Матић: У 2023. решена 23 од 73 напада на новинаре

Бета 20.12.2023

Члан Сталне радне групе за безбедност новинара Веран Матић изјавио је данас да је државно тужилаштво, од почетка године до краја новембра формирало 73 предмета у вези са нападима на новинаре и угрожавање њихове безбедности, од којих је решено њих 23.

Матић, извршни директор Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) казао је на конференцији за новинаре да је по том извештају у девет предмета донета осудјујућа пресуда.

Казао је да су у шест предмета одбачене кривичне пријаве, те да је у пет предмета у току поступак пред судом по оптужном акту тужиоца.

Према његовим речима, у два предмета је у току спроводјење доказних радњи, а у њих 37 је поднет захтев за прикупљање потребних обавештења док у шест предмета, након предузимања мера, починилац није индентификован.

Он је навео да је "првостепена и коначна" одлука донета у 23 предмета што је, како је навео, 31,5 одсто од укупног броја предмета.

"То је показатељ тренда више осудјујућих пресуда него у претходном периоду када је обично било негде око 25 одсто судских решених случајева", казао је Матић.

Матић је поново затражио да коначана пресуда у случају убиства новинара и издавача Славка Ћурувије буде објављана.

"Још увек немамо коначну пресуду Апелационог суда у случају Славка Чурувије, иако је у марту завршено претрес и иако од маја добијамо информацију да је веома вероватна ослобадјајућа пресуда", казао је он.

Он је навео да чињеница да та пресуда још није објављена "заиста забрињава" и говори, како је оценио, о неефикасности или одредјеној врсти тактизирања када ће саопштити пресуду.

"Ово је још једна прилика да затражимо да се што пре објави пресуда", казао је Матић.

Директор пројекта АНЕМ Саша Мирковић указао ке на "не примену" нових медијских закона - Закона о јавном информисању и медијима Закона о електронским медијима који су ступили на снагу 4. новембра.

"До овог тренутка, ако говоримо о њихов примени, могу да кажем да је било приметно, и да је прва ствар од свих ствари којима РЕМ треба да се бави и прва коју су урадили, је та да су расписали конкурс за директора РЕМ", казао је он.

Рекао је да је рок за слање пријава на тај конкурс истекао 18. децембра, те оценио да ће бити занимљиво видети ко се све пријавио и ко ће бити изабран.

Указао је и да је извесно, "након окончања избора" да је једна битна ставка коју је требао да предвиди нови Закон о електронским медијима - о функционеркој кампањи - показала мањкавости.

Прецизирао је да ради о члану 62. Закона о елекронским медијима који регулише "такозвану функционерску кампању".

Оценио је и да се показало да је Транспарентност Србије била у праву када је критиковала амандман којим је, како је казао, обликовао, у последњем тренутку тај члан током расправе у Скупштини Србије".

Према његовим речима, законска одреба у вези са функционерском кампањом је вишеструко мањкава.

Указао је да се она не односи на све активности, те се, како је навео, "односи на отварање одредјених објеката, али не и на њихов обилазак".

"Односи се на неке функционере, конкретно само на одборнике и посланике, односно кандидате (на изборима) што је у овој предизборној кампањи било заобилажено". казао је он.

Напоменуо је и да та одреба, из Закона о електронским медијима односи само на електронске медије, а не на онлајн и штампане медије.

 

(Бета, 20.12.2023)

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »