Ode usamljeničkim egzistencijama

Pol Oster je nedavno obznanio da bi uskoro mogao da batali pisanje i objavljivanje napisanog; može biti da je i tu reč o povremeno očekivanim ispadima autodrame, tako neizbežnim u slučajevima poznatnih, slavnih, cenjenih, ali neka nam Oster, taj veliki (prozni) poeta i apologeta samoće i života na osami, posluži zarad citata koji upravo sledi: “Književnost je u suštini isto što i samoća. Nju stvaraju u samoći, nju čitaju u samoći i, uprkos tome i svemu ostalom, čin