Наука и историја: ДНК анализа решила тајну 2.000 година старог људског скелета
Истраживање скелета ископаног током радова на путу расветлило је историју Британије у доба Римског царства.
Како је младић рођен пре 2.000 година у близини данашње јужне Русије доспео у енглеско село?
Док су стручњаци за ДНК анализу расветљавали кључни случај у историји римске провинције Британије, реконструисали су пут којим се младић кретао.
Скелет пронађен у Кембриџширу припада човеку из номадског народа Сармата, показује истраживање.
Ово је први биолошки доказ да су Сармати дошли у римску провинцију Британију из најудаљенијих крајева Римског царства и да су неки живели на селу.
- Пет ствари које треба да знате о Лепенском Виру: Од подног грејања и риболиких скулптура, до сахрањивања у кући
- Да ли је 27.000 година стара грађевина у Индонезији заиста пирамида
- Вештачка интелигенција довела до открића прве речи у древним свицима
Остаци људског скелета пронађени су током радова на саобраћајници А14 која повезује Кембриџ и Хантингдон.
Научне технике које су коришћене помоћи ће да се открију углавном непознате приче обичних људи који су део великих историјских догађаја.
Једна од техника је читање генетичког кода фосилизованих фрагмената костију старих стотине хиљада година којом се утврђује етничко порекло појединца.
Археолози су пронашли цео, добро очуван скелет човека, кога су назвали Офорд Клуни 203645.
Име је комбинација назива села у Кембриџширу у којем је скелет пронађен и броја његовог узорка.
Сахрањен је у јарку сам, без икаквих личних ствари, тако да је било тешко утврдити његово порекло.
Др Марина Силва из Лабораторије за геномику на Институту Френсис Крик у Лондону је дешифровала Офордову ДНК на основу мале кости коју је узела из његовог унутрашњег уха, а која је била најбоље очувани део скелета.
„Ово није као анализа ДНК живе особе&qуот;, објаснила је.
„Узорак ДНК је веома фрагментован и оштећен.
„Међутим, успели смо да довољан део дешифрујемо.
„Прво што смо приметили је да се генетски веома разликовао од осталих британских Римљана који су до сада проучавани&qуот;.
- Какве тајне крије ново археолошко налазиште у центру Београда
- Јулијин свет - како су жене са Балкана живеле у античко доба
- Изазов о Римском царству преплавио ТикТок, популаран и на Балкану
- Како су се вековима стари бродови насукали код Костолца
Захваљујући најновијим методама анализирања древне ДНК, сада људским причама могу да се допуне историјски догађаји, који су донедавно бивали реконструисани само на основу докумената и археолошких доказа.
А они углавном пружају податке о богатим и моћним.
Најновије истраживање је попут детективске приче у којој се користе најсавременије форензичке методе за решавање тајни обичне особе - младића сахрањеног у јарку у Кембриџширу између 126. и 228. године нове ере, током римске окупације Британије.
У почетку су археолози мислили да је Офорд обично откриће, скелет локалног човека.
Али ДНК анализа у лабораторији др Силве показала је да је он из најудаљенијих крајева Римског царства, данашњих области у јужној Русији, Јерменији и Украјини.
Анализа је показала да је он Сармат.
То је народ који је говорио иранским језиком и био познат по јахачким вештинама.
Па како је онда доспео у учмали део царства толико далеко од куће?
У потрази за одговором, тим са Одељења за археологију Универзитета у Дараму користио је још једну узбудљиву технику за анализу његових фосилизованих зуба, који чувају трагове хемијских супстанци хране коју је јео.
Зуби се временом развијају, баш као и годови дрвета, и сваки слој даје увид у хемијске супстанце које су их окруживале у датом временском тренутку.
Анализа је показала да се до шесте године младић хранио просом и обичним сирком, у науци познатим као биљке Ц4, којих има у изобиљу у областима где су живели Сармати.
Али, временом се овим житарицама хранио све мање, а све више пшеницом, која је заступљена у западној Европи, каже професорка Џенет Монтгомери.
„Анализа нам говори да је он, а не његови преци, отпутовао у провинцију Британију.
„Током одрастања се кретао ка западу, и ове биљке нису више биле заступљене у његовој исхрани&qуот;.
На основу историјских записа, Офорд је могао бити син војника коњичке јединице, или можда његов роб.
Отприлике у време када је он живео, јединица сарматске коњице која је уврштена у римску војску послата је у Британију.
Ту претпоставку потврђују ДНК докази, каже др Алекс Смит из компаније која је водила ископавање, МОЛА Хеадланд Инфраструцтуре.
„Ово је први биолошки доказ&qуот;, рекао је за ББЦ.
„Ове технике за анализу ДНК и хемијских супстанци нам омогућавају да сада постављамо различита питања и сагледавамо како су се друштва стварала, њихов састав и како су се развијала у доба Римског царства.
„Овај доказ упућује на то да се становништво много више кретало, не само у градовима већ и у сеоским подручјима&qуот;.
Др Понтус Скоглунд, који је на челу лабораторије за геномику на Институту Франсис Крик, рекао је за ББЦ да нова технологија мења наше разумевање прошлости.
„До данас, главна улога древне ДНК била је да нам омогући боље разумевања каменог и бронзаног доба.
„Али, како су нам сада доступне боље научне технике, такође почињемо да мењамо поглед на доба Римског царства и каснијих периода&qуот;.
Погледајте и овај видео: Овако су изгледали древни Египћани
Детаљи су објављени у научном часопису Цуррент Биологи.
Пратите Палаба на мрежи Икс.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.26.2023)
