Први пут у двадесет година, Милан Милошевић, ратар из Раче, места у централној Србији, морао је да посеје двоструко мање пшенице у односу на уобичајену количину.

Претходних година је од 60 хектара, колико има, две трећине било под пшеницом. Ове године - једва трећина.

„Посејао сам семе из амбара, које сам већ имао, нисам могао да узмем ново, јер сам морао да исплатим претходне дугове.

„Немам довољно новца за агротехнику, на пролеће ће бити проблема и са другим културама, о новој сезони не смем ни да размишљам&qуот;, каже забринуто за ББЦ на српском.

На сличним мукама је и његов колега са севера земље Мирослав Киш.

„Ово вам је вртлог, трудим се да опстанем, али је све теже, услед ниских откупних цена, мале потражње, принуђени смо да продајемо производе како их не бисмо бацали, а опет смо на губитку.

„Ми немамо дугорочне инвестиције у пољопривреду, све је краткорочно, а проблеми се само нагомилавају и из године у годину преносе&qуот;, додаје он за ББЦ на српском.

• Шљиварство у Србији: „Година за заборав&qуот;, тек да се покрију трошкови
• Извоз јабука из Србије: Шта задаје главобољу воћарима и има ли лека
• „Малинарство у Србији ће увек бити мука“: Шта брине произвођаче 'црвеног злата'
• Које муке море српске земљораднике и има ли решења

Климатске промене, повећање цена енергената и ђубрива, пуни силоси, смањен извоз, недостатак радне снаге само су неки од проблема који су погодили ратарство у Србији, што је резултирало мањим површинама под пшеницом.

Зоран Рајић, директор Института за агроекономију Пољопривредног факултета у Београду, за ББЦ на српском каже да су проблеми дугогодишњи.

„Прошле године смо морали да увозимо пшеницу коју смо потом мешали са нашом.

„Сада су нам силоси пуни, количина стоји, пада квалитет робе, а нова жетва је за неколико месеци&qуот;, објашњава.

Из Привредне коморе Србије за ББЦ на српском наводе да су „изгледи да се складишта испразне мали, јер је извоз спор, цене на домаћем тржишту високе, понуда ратара мала, а транспорт дупло скупљи&qуот;.

'О новој сезони не смем ни да размишљам'

Милан Милошевић је наследио породични посао и док за прошлу годину каже да је била „одлична&qуот;, за ову каже да је „никад лошија&qуот;.

Земљу обрађује сам јер нема новца да запосли још неког, па му понекад помаже и 73-годишњи отац.

Располаже једним трактором, старим три деценије, јер му ретко кад, како каже, претекне нешто новца за улагање.

Поред пшенице, има нешто кукуруза и јечма, али је све то, како каже, „ситно&qуот;.

Чува мало и стоке којом допуњује кућни буџет.

„Када продам свиње, одем до пумпе да наточим гориво, и онда на њиву. Да њих нема, не знам како бих завршио ову јесењу сезону&qуот;, додаје.

Мирослав Киш је из Верушића, места код Суботице, на крајњем северу државе, и читав живот је на њиви.

На питање каква је била протекла сетва, не одговара одмах.

„Ух, па тешка, шта да вам кажем, а и прошла је била слична, а томе су допринели лоше време, скупо гориво, ђубриво, лоша механизација, јер нема свако да улаже.

„Морате робу да продате да бисте измирили дугове, па макар и по ниској цени и напослетку сте - у минусу&qуот;, каже он.

На додатним мукама су, додаје, они ратари који закупљују земљу, јер су ренте све скупље.

Он има нешто мање од 100 хектара земље, али две трећине закупљује.

„Из једног кредита сам изашао, а у други ушао и шта ћу, да би платио закуп, пристајем на ниску цену.

„Пшеницу сам чувао, очекивао сам да ће вредети више, пошто је у складишту, али није било тако, а обавезе не чекају&qуот;, додаје овај пољопривредник.

Погледајте видео: Ко живи боље у Србији - пољопривредници или програмери

'Нереална очекивања'

Тренутна откупна цена је око 20 динара по килограму.

„За килограм пшенице у сезони 2022. добијало се 35 динара, али је цена наставила да пада, а ако не продате - роба пропада.

„Онда прихватамо ниске цене, што нам не покрива ни основне трошкове. Ја нисам сада ни на нули&qуот;, прича огорчено ратар Милошевић.

Пшеницу продаје локалним откупљивачима.

Сунчица Савовић из Удружења „Жита Србије&qуот;, пак, каже да произвођачи често имају нереална очекивања.

„Многи су пропустили прилику да пшеницу продају по цени од 35 динара јер су се надали да ће цене бити на нивоу пре сукоба у Украјини, што се није десило.

„Треба да се помиримо са тим да цена није она коју хоћемо, већ она за коју можемо да продамо робу тамо где смо конкурентни&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

А где смо конкуренти?

Тренутно нигде, додаје Савовић кратко.

На цену утиче и квалитет зрна, а више од половине произвођача у Србији, додаје она, користи дорађено семе, које је лошијег квалитета и, у годинама када су непредвиђени временски услови, даје слаб принос.

„Једнократна помоћ од 17.000 динара, колико се давало за репроматеријал (ђубриво, семе, средстава против штеточина), је добра мера, али није довољна.

„Морамо да порадимо на квалитету пшенице, да је унапређујемо, а не уназађујемо, јер ће тиме порасти потражња за њом, а самим тим и њена цена&qуот;, додаје.

'Стање је алармантно'

Кључна рута за извоз свих житарица у Србији је Дунав.

Савовић тврди да мора да се поради на инфраструктури како би се олакшао транспорт пољопривредних производа преко Дунава или да се обезбеде инвестиције за реконструкцију пруге Београд - Бар и набавку додатних вагона за превоз.

Преко луке Бар српски извоз, добио би директан излаз на море и нова тржишта.

„Роба овако касни по неколико дана што купци не могу да толеришу, па се окрећу другим земљама.

„У региону има потражње за нашом пшеницом, али је и ту транспорт ограничен јер немамо довољно камиона, а последице опет трпе произвођачи&qуот;, каже она.

Према подацима Привредне коморе Србије, током 2022. извезено је 789.000 тона зрна пшенице, што је за трећину мање у односу на 2021. годину, а роба се углавном пласирала у државама региона, највише у Босни и Херцеговини и Северној Македонији.

Томе је допринела двомесечна забрана извоза, коју је Влада Србије увела како би заштитила домаће потребе.

„Изгубили смо Румунију и Италију, свели смо се на земље у региону, чија је потражња мала&qуот;, указује професор Зоран Рајић.

Он подсећа да се Русија, упркос инвазији на Украјину која је почела 2022. у фебруару, вратила међу пет највећих добављача житарица у Европској унији.

Европске државе су у септембру 2023. године повећале увоз руског жита на 189 хиљада тона, што значи да је Констанца, лука у Румунији, преко које и ми извозимо, у потпуности закупљена, а ми нисмо довољно конкуренти, додаје.

„Зато би требало да тражимо и друга тржишта, да користимо добре односе које имамо са арапским земљама, јер пшеница је стратешки производ&qуот;, напомиње.

• Крава и свиња у Србији све мање, фармери у минусу: Шта може бити решење
• Може ли снег у априлу да поремети производњу хране у Србији
• Повратак на њиве: Пољопривредници прихватили понуду владе, престаје блокада путева

Али то није лако.

„Постоје одређени стандарди које државе увознице захтевају, иако наша пшеница није лоша. Многе захтеве још не можемо да испунимо, чиме се тек треба позабавити&qуот;, додаје он.

Крајем априла, уз образложење да је „снабдевеност домаћег тржишта житарицама стабилна&qуот;, влада је одобрила извозне квоте, али је више од 705 хиљада тона пшенице остало у залихама, подаци су којима располаже Удружење „Жита Србије&qуот;.

„Стање је алармантно јер потражња за пшеницом старог рода престаје у мају, а када стоји годину дана, а можда и дуже, веће су шансе да се појаве штеточине и роба се губи&qуот;, упозорава Савовић.

Током готово двадесетогодишњег рада у Удружењу, она не памти да је некада сведочила „толико затрпаним силосима&qуот;.

Њене старије колеге се сећају да је таквих сцена било почетком 1990-их, када је „читава Војводина мирисала на кокице, јер се није извозило због санкција&qуот;, додаје.

Деведесетих година 20. века водио се крвави рат у бившој Југославији, а Србија, тада део Савезне Републике Југославије, била је под међународним санкцијама.

Био је забрањен извоз и транзит робе, трансфер финансијских средстава, што је допринело хиперинфлацији.

Професор Рајић указује да је данашњи проблем и што се потенцијал ове житарице не искоришћава у потпуности.

„Ми имамо изузетно велики пад у домаћој потражњи, што је делимично условљено и измењеним начином исхране - у последњих десетак година, потрошња се преполовила.

„Могли би да је користимо за сточну храну, као замену за кукуруз, али на томе треба радити, правити стратегију и ништа се не решава преко ноћи&qуот;, додаје.

Пшеница у бројевима

• У Србији је 2022. засејано 873.187 хектара ове житарице.
• Просечна годишња производња је три милиона тона.
• Током 2022. извезено је око 789.000 тона ове житарице у вредности од 694 милиона евра, што је за 27 одсто мање у односу на годину пре.
• Половина је извезена у Босну и Херцеговину, петина је завршила у Северној Македонији.
• Поред извоза, Србија и увози пшеницу: у 2022. увезено је око 1.182 тоне пшенице, у вредности од 956 евра по тони.

Извор: Привредна комора Србије за ББЦ на српском

Милан Милошевић никада оволико касно није морао да оре, али није могао раније, јер није имао новца.

„Ове сезоне радим, а желудац ме боли и на сваких сат времена проверим резервоар, да ми се не угаси трактор, па да останем на њиви.

„Можда бих више ствари завршио, али немам са чим, морам да штедим, о бољој механизацији могу само да маштам.&qуот;

Двеста километара северније, Милован Киш не верује да ће се нешто променити.

„Ми смо вам мали играчи и увек ће ићи преко наших леђа, док ће трговци и већи извозници зарађивати&qуот;, додаје разочарано.

Зоран Рајић сматра да држава треба да обезбеди гарантни фонд којим би помагала пољопривредницима у годинама попут ове.

„Нема гарантоване цене, а новца за улагање је све мање, због чега се ратари окрећу другим културама, а површине под пшеницом настављају да се смањују и, уколико се тиме не позабавимо на време, биће дугорочних последица.

„Уместо да се проблеми решавају стратешки, крпе се рупе и после се питамо што нам се дешава оваква ситуација&qуот;, додаје Рајић.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.28.2023)