Тишина сијечња

Волим успореност сијечња једнако као и његове тишине. Након ужурбаности и претјеривања просинца, души годи мир, ослушкивање и самоћа. Мање се дружим и мање разговарам, а пуно читам, ходам и сликам. Пишем, али ријечи запињу и треба ми времена за оно што иначе постижем с лакоћом. Зато су слике изоштрене и све је на свом мјесту, поглед кроз прозор јасан је и прочишћен попут Ваништина цртежа оловком. Размишљам како би пита од јабука лијепо замирисала зимски