Прича о томе како настају приче

„Лисица не припада ни звијерима, ни нама, људима, нити пак божанствима. Она је вјечити слијепи путник, мигрантица која с лакоћом пролази кроз свјетове, а када је ухвате без путне карте, онда репом врти куглице, изводи своје јефтине мајсторије. Тај тренутак дивљења који начас добива она кратковидно (О, лисичје слабости!) замјењује за љубав. То су њезини тренуци славе. Све друго је повијест страха, бјекства пред ловчевим мецима, непрестано лајање ловачких