Туризам и фотографија: У једном граду у Европи прављење селфија може бити „непријатно"

Био је сат после поноћи, падала је киша и температура је била свега два степена Целзијуса, али је у кафићу Луизи било живо.

Бар у модерном берлинском кварту Кројцбергу био је препун веселих људи у капутима, који су се загревали за клабинг, гласно разговарајући испред огледала са графитима и кришом палећи цигарете на пламену свећа.

„Хајде да направимо селфи&qуот;, рече девојка за нашим столом у углу, испружајући руку да нас све ухвати у кадру.

Девојка из Париза је први пут у престоници Немачке.

Пристали смо на селфи смејући се и збијајући се да уђемо у кадар.

• Због селфија погинуло 259 људи
• Шта би Фројд мислио о нашој опседнутости селфијима
• Беч добио музеј селфија

Док смо се враћали на наша места, пријатељ, који овде повремено живи годинама, рече: „Прилично је смешно, у Берлину се селфији заправо не праве&qуот;.

Није био први пут да сам то чула од када сам дошла у Берлин пре шест месеци.

Приметила сам да овде знатно мањи број људи на јавним местима позира држећи телефоне у рукама, јер се селфији овде сматрају себичношћу.

У мом родном граду Сиднеју, који је чувен по луци и безброј примамљивих плажа, селфији за друштвене мреже су свакодневна забава.

У Берлину су изгледа много ређа појава.

Познато је да Немци веома цене њихову приватност.

Истраживање о ставовима, понашању и перцепцији приватности, које је 2017. године спровео Универзитет Хохенхајм, показало је да становници Немачке „прилично ретко&qуот; откривају личне податке.

Такође је показалао да „веома мали број Немаца&qуот; сматра да је „корисно&qуот; објављивати фотографије на друштвеним мрежама, попут селфија на Инстаграму.

„Највећи број анкетираних који сматра то корисним, седам одсто, забележен је међу најмлађим испитаницима&qуот;, показали су резултати истраживања.

„Немачка је једна од земаља где је бојазан за приватност приметно изражена&qуот;, каже Филип Мазур, коаутор истраживања из 2017. године и доцент на Слободном универзитету у Амстердаму, где проучава дигиталну комуникацију и утицај друштвених мрежа на свакодневни живот.

„Строг надзор који је држава спроводила у бившој Источној Немачкој можда је разлог што су људи обазривији по питањима приватности&qуот;.

До пада Берлинског зида 1989. године, град је био подељен између Немачке Демократске Републике (НДР) или Источне Немачке, и Савезне Републике Немачке (СРН) или Западне Немачке.

Тако да су Берлинци као и остали становници НДР-а били под строгим надзором Министарства за државну безбедности, познатог и као Штази.

Под присмотром?

Данас су врата Музеја Штазија у Берлину отворена за све, а становници бившег НДР-а могу да се подсете како изгледа мрежа надзора која им је задирала у приватност, па чак и да у Архиву Штазијевих записа у Берлину провере да ли имају досије.

Оваква прошлост би могла донекле да објасни забринутост државних органа за приватности на интернету, па и дуготрајно антикапиталистичко неповерење према великим технолошким компанијам и начину обраде података који се учитавају на њиховим платформама.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Али, аверзија према прављењу селфија на јавним местима у Берлину можда је подстакнута још нечим.

Многи становници Берлина са којима сам разговарала верују да се њихова култура „без селфија&qуот; развила захваљујући чувеној клупској сцени.

Наиме, клубови не објављују на друштвеним мрежама атмосферу са њихових забава како би обезбедили посетиоцима да у потпуности уживају.

Била сам изненађена када сам видела да снимање није дозвољено у скоро свим клубовима које сам посетила.

Али, сада сам се већ навикла да не могу да фотографишем у клубовима и да морам или да одложим мој паметни телефон или да камеру прекријем налепницом.

Ово правило је уведено не само зато што се у берлинским клубовим пушта најбоља техно музика, већ и зато што се сматрају јединственим просторима због разних могућности које пружају њиховим посетиоцима.

То су места где су људи ослобођени свих стега и могу да се понашају онако како није увек друштвено прихватљиво.

Ноћни клубовима се рекламирају као безбедни простори који су посебно створени за уживање поклоника контракултуре.

Међу њима су ЛГБТ+ заједница, људи који практикују БДСМ (подразумева везивање и дисциплину, доминацију и субмисивност, садизам и мазохизам) и припадници покрета за секс позитивизам.

Бергхајн, који је забрану фотографисања увео око 2006. године, и Сизиф су клубови са највећом аверзијом према фотографисању у Берлину.

Још један такав је КитКет, чувени клуб у центру града где се окупљају заговорници секс позитивизма.

Гости се подстичу да се одену њихове фетише и лакиране кожне и гламурозне комаде, а дозвољен је и секс.

„Нема ту велике тајне&qуот;, одговорио је клуб КитКет на његовом званичном Инстаграм налогу на моје питање зашто је фотографисање забрањено, осим за повремене, одабране догађаје.

„Забрана постоји да заштити наше госте и… да заштити атмосферу и концепт клуба.

„Без такве заштите, већина људи би се вероватно понашала другачије&qуот;.

Укратко, то је начин да се дозволи њиховим гостима да остваре своје жеље без страха од могућих последица у спољашњем свету.

Марта Лодолр, сценска уметница која у Берлину станује девет година, каже да иако је велики европски град, Берлин даје осећај малог града који нуди „високи степен слободе&qуот; за уживање у тренутку у заједничким просторима.

„Постоји толико ствари које могу де се доживе изван онлајн света&qуот;, каже она и додаје да нису клубови једини простори где је фотографисање забрањено.

„Селфији су забрањени и на другим местима из поштовања према људима који ту долазе или поштовања према самом том месту&qуот;.

• Шта зове 80.000 Кинеза у Србију - где могу да сликам селфи?
• Каква су правила за фотографисање са славнима
• „Селфи који је открио да су ме украли кад сам била беба“

Уистину, жеља да се живи „сада и овде&qуот; је очигледна и у другим просторима у граду.

Током честих посета популарном базену Бадесшифу на реци Шпреји, где се лети сунчам, на улазу сам спазила знак забране фотографисања.

То би могло да се назове дигитална детоксикација јавног простора, која је за мене, честог посетиоца плажа у Сиднеју, била незамислива.

И за разлику од концерата у већини других градова, у Берлину скоро никада нећете видети море људи који држе подигнуте телефоне и снимају музичаре на бини.

Такође, иако не постоји изричита забрана, у Берлину постоји много меморијалних места подигнутих после Другог светског рата, као што је Споменик убијеним Јеврејима Европе, где се фотографисање сматра непримереним, ако не и забрањеним.

„У Лондону засигурно има више људи који постављају објаве о свакодневном животу&qуот;, каже Клаудија Хемптон, фотографкиња и редитељка документарних филмова пореклом из Лондона која ради у Берлину.

Верује да се таква врста документације о себи у Берлину не цени ни приближно колико у главном граду Уједињеног Краљевства.

„Ако је неко био у пабу, слике кригле пива или пса поред стола видећете на друштвеним мрежама.

„Тога нема толико много у Берлину&qуот;.

Хемптон такође каже да поред тога што становници Берлина сматрају да је неприкладно или себично постављати објаве о свакодневним активностима, прављење селфија овде може да буде и помало непријатно.

„Неки мисле да је то јадно, али ја то понекад радим&qуот;.

Запитала сам се да ли на приватности и неоптерећеност фотографисањем који се негују у Берлину може да утиче притисак који други градови врше на професионалне фотографе да буду присутнији на друштвеним мрежама.

„ У суштини, мислим да Берлин постаје оно што је и сваки други европски град&qуот;, каже Лодолр, мислећи на постепено одступање од антикапиталистичких ставова у престоници Немачке.

„Раније се такав вид слободе односио и на рецимо цене, станарине и општине.

„Све више инвеститора је заинтересовано за куповину зграда у граду&qуот;.

А што се тиче приватности, каже Мазур, забринутост је све сличнија ставовима у другим земљама.

„Једна од мојих претпоставки је да то има везе са растућом глобализацијом.

„Више смо изложени другим људима, што подразумева и усклађивање у одређеној мери&qуот;.

• Гориле позирале за селфи са чуварима
• Инцидент на Тур де Франсу: Хтео да направи селфи, срушио 20 бициклиста
• Шта је све човек спреман да уради ако му испадне телефон у воду? Да испразни вештачко језеро

Пример је Амели Станеску, модна инфлуенсерка на друштвеним мрежама и пословна жена која ради у Берлину, која често објављује селфије за њених 64.000 пратилаца на Инстаграму.

„Људи вас зачуђено гледају у Берлину&qуот;, рекла ми је у модерном кафићу док смо пиле кафу и разговарале о различитим друштвеним ставовима о селфијима у Берлину, где живи девет година, и њеном родном граду у Италији.

Каже да је Берлин и даље место где се прављење селфија на јавним местима сматра мало необичним.

„Не мислим да зуре у вас зато што мисле да радите нешто лоше или штагод.

„Мислим да буље само да виде шта ти људи заправо раде&qуот;.

Али, каже да упркос свим непријатностима и даље прави селфије на јавним местима због њених друштвених мрежа и да би била успешна у њеном послу.

„Радим то због посла и уживам у томе&qуот;, додаје она.

„У овом тренутку мог живота и каријере не могу да разматрам и размишљам о осећањима других људи када обављам мој посао&qуот;.

То је разумљив и практичан став у свету у којем границе лагано нестају, а пословни успех често захтева откривање личних појединости.

Дакле, да ли ће ове промене икада смањити аверзију овог слободоумног града према селфијима?

Надам се да неће.

Заволела сам тај дух неоптерећености у Берлину, због ког не осећам притисак да документујем мој ноћни излазак или да објавом доказујем другима да се заиста одлично забављам.

Уместо тога, моји дани, а посебно моји ноћни изласци, су сада драгоцена места у којима се стварају успомене вредне памћења, а не нешто што треба да фотографишем да би их се сетила.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.24.2024)