Турска 'мењала' чланство Шведске у НАТО за нове Ф-16 авионе, али је Ф-35 и даље недостижан

Амерички председник Џозеф Бајден упутио је писмо Конгресу у којем је навео да је спреман да одобри Локид Мартину продају нових вишенаменских авиона Ф-16 Турској, након што је та земља коначно изразила спремност да прихвати чланство Шведске у НАТО.

Како наводи портал Балканска безбедносна мрежа, Бајден је навео да сматра да би Конгрес требало да "без одлагања" одобри продају нових и модернизацију постојећих турских "шеснаестица", у послу чија се укупна вредност процењује на чак 20 милијарди долара.

Реч је о послу који је постао могућ након што је Турска, након 20 месеци одлагања, у свом парламенту ратификовала апликацију Шведске за пријем у НАТО, на коју се та традиционално неутрална земља одлучила после инвазије Русије на Украјину, пре две године.

Досадашње турско оклевање по том питању било је главна препрека да се омогући посао са Локид Мартином, а амерички конгресмени су у више наврата јасно ставили до знања да ће, пре коначне одлуке, тражити да виде потпис турског председника Реџепа Тајипа Ердогана на захтеву Шведске за пријем у НАТО.

Турска је још у октобру 2021. године затражила модернизацију 79 постојећих летелица и набавку нових авиона Ф-16 од Локид Мартина, у укупном износу од 20 милијарди долара.

Ипак, то се није десило, јер је понашање турског председника Ердогана на Западу често доживљавано као нелојално према НАТО.

Као главне замерке Ердогану помињао се однос према Москви, руском упаду у Украјину али и подршка азербејџанској војсци у нападу на Нагорно-Карабах, спорну територију у којој је живело већинско јерменско становништво.

Такође је било спорно деловање Турске по питању сиријске кризе, где су на мети турске авијације често били Курди, који су амерички савезници у борби против снага Исламске државе.

Након што су, на почетку рата у Украјини у фебруару 2022. године, Финска и Шведска затражиле пријем у НАТО, званична Анкара успротивила се тој идеју у случају званичног Стокхолма, јер сматра да је та земље превише попустљива према групама које Ердоган сматра безбедносном претњом. Реч је не само о курдским милитантима већ и о разним политичким противницима актуелног турског режима.

Након што је позитивно решено питање авиона Ф-16, остаје да се види како ће Анкара испунити свој давнашњи сан да набави вишенаменске авионе Ф-35, као и да се укључи у процес производње те софистициране летелице, од чега се очекивао приход од чак девет милијарди долара.

У једном моменту Турска је била значајан кооперант у процесу производње Ф-35, за шта је Анкара платила 1,25 милијарди долара. Чак је обзнањен и завршетак производње првих шест авиона тог типа за Турску, али они су накнадно конзервирани и никада нису испоручени, нити је новац враћен.

"Није тајна да је главна препрека наставку сарадње на програму Ф-35 са САД политичка блискост Ердогана са руским председником Владимиром Путином, а сви планови су запечаћени за дуже време када је Турска крајем прошле деценије купила од Москве неколико дивизиона ракетног система ПВО С-400, за укупно две и по милијарде долара", пише тај портал.

(Бета, 27.01.2024)