Замишљена жена утонула у комплексну математичку формулу реагује на нејасну ситуацију или изјаву, па мишићави и срамежљиви пас иронично наглашавају разлике између двоје људи.

Готово да нема корисника друштвених мрежа који се по разним интернет ћошковима нису сусрели са овим садржајима, у популарној култури познатијим као мимови.

Углавном имају форму фотографија, видео снимака или информација из културе које су прилагођене одговарајућим текстом.

Мимови често упућују на конкретне друштвене, политичке, културне догађаје и на тај начин, попут других медија, утичу на то како видимо стварности, објашњава Лука Бешлагић, теоретичар уметности и медија са Факултета за медије и комуникације.

„У питању су прилично једноставни садржаји, па свако може да произведе један мим како би пренео одређену поруку у тој телеграфски сажетој форми&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

• Мандат Терезе Меј у мимовима
• Мимови са Путином преплавили друштвене мреже после најаве вакцине за корона вирус
• Чак Норис слави рођендан - журка на интернету

Како се праве мимови?

Док је прелиставала фотографије на друштвеним мрежама, двадесетпетогодишња Анђела Мујковић је застала и насмејала се.

На екрану је била фотографија шоље са кафом чија је пена обликовала силуету бубе.

Изнад је био натпис: Добро јутро, Кафкица.

Ова интернет шала заснована је на великом броју оних које имитирају објаве из раних 2000-их година на друштвеној мрежи Фејсбук, на којој су се корисници тако међусобно поздрављали.

Фотографија алудира и на писца Франца Кафку и његово дело Преображај, у ком се главни јунак претвара у бубу.

Анђела каже да добар мим може да јој улепша дан, а Бруна Жежелић се на својој мим страници @добројутропријатељи свакодневно труди да уради управо то - да обрадује друге.

Идеју је пронашла у Фејсбук објавама старијих рођака и пријатеља.

„Једни другима би пожелели пријатно јутро или вече фотографијама шољица кафе, цвећа или неке слатке животиње.

„Помислила сам како на Инстаграму нема таквих објава и онда сам неке од њих пренела на ту мрежу.&qуот;

Тако се развила читава заједница више од 20.000 „кафопија&qуот;, како их Бруна шаљиво зове.

У питању нису само млађи, велики део њених пратилаца су и старији који ово не виде као шалу, већ се осећају лепо кад им неко пожели пријатан дан и понуди шољу виртуелне кафе.

Осим тога, Жежелић каже да су у њеном виртуелном простору и они који тек улазе у свет дизајна, тако да се осим њених мимова или оних преузетих са Фејсбука, појављују и духовита визуелна решења њених пратилаца.

„Најчешће су то неке неуклопиве комбинације, попут оне на којој певачице Лана Дел Реј или Тејлор Свифт пију кафу окружене голубовима&qуот;, додаје она.

Мимови су много старији од интернета.

У њих спадају било које идеје, понашања и знања која припадају поп култури и која се лако шире, објашњава Илија Милосављевић са Филозофског факултета у Нишу.

„У питању је идеално средство комуникације које је у складу са брзим начином живота и глобализацијом, због које је популарна култура свуда готово иста.

„Осим тога, то је и визуелни садржај који, као такав, идеално одговара мрежама&qуот;, сматра он.

Шта су то мимови?

Реч мим (меме) потиче од грчке речи мимема, што значи имитирати.

Овај термин први пут је употребљен још 1976. године у књизи Себични ген, биолога Ричарда Докинса.

Докинс је сматрао да су мимови слични биолошким генима, јер преносе велики број информација.

Мим је дефинисао као реч која преноси информације из културе, а притом има и карактеристике имитације.

Докинсу је био потребан назив који би био сличан гену, а реч је могла бити повезана и са појмом памћења (мемори).

Почетком 21. века, како се интернет култура развијала, мимови су постали њен део и њихова популарност је расла.

Извор: Британика

Смех, психологија и егзистенцијализам

На профилној фотографији Инстаграм странице Мим терапија је Сигмунд Фројд, један од најпознатијих психијатара и зачетника психоанализе, са наочарима за сунце и микрофоном.

Ову страницу је пре годину дана, на наговор колегинице са факултета, покренуо студент психологије Срећко Гутић.

Он каже да прикупља мимове који му се учине интересантним и онда их комбинује са текстовима у вези са психологијом, психоанализом или филозофијом егзистенцијализма.

Егзистенцијализам је филозофски правац који се јавио после Првог светског рата, а његови најзначајнији представници су писци Франц Кафка и Алберт Ками, филозофи Жан-Пол Сартр и Мартин Хајдегер.

„Желео сам да направим садржај који ће у исто време бити и смешан и озбиљан&qуот;, каже Гутић за ББЦ на српском.

Првобитна идеја му је била да прошири знања из науке о којој учи и којом се бави, тако да буду доступна већем броју људи, објашњава.

Постоји много поџанрова мимова, а неки од њих се баве озбиљним темама, сматра теоретичар уметности Бешлагић.

„Они су у дубљем, филозофском смислу посвећени темељним проблемима тога шта је и каква је реалност, како настаје субјект, како функционише наша стварност.&qуот;

• Изазов о Римском царству преплавио ТикТок, популаран и на Балкану
• Како се „глобусар&qуот; из Босне инфилтрирао међу равноземљаше и направио пуч
• Да ли су шашави Тикток савети прикривени фетиш садржај

Бивша британска премијерка и зелена салата

Шаљива опаска политичког коментатора да тадашња премијерка Велике Британије Лиз Трас има „рок трајања отприлике као зелена салата&qуот;, покренула је серију мимова широм интернета.

Британски лист Дејли стар тестирао је теорију тако што је у Јутјуб преносу уживо поставио ово поврће са плавом периком испред камере.

Када је тадашња премијерка, после само 44 дана обављања функције, објавила оставку, око 20.000 људи се јавило да честита зеленој салати.

Тада су се свуда могли видети мимови на којима су једна поред друге постављене фотографије са натписом: Лиз Трас - Салата 0:1, али и они на којима зелена салата држи говор или побеђује политичарку у бокс мечу.

Чему се смеје генерација З, а чему миленијалци

Лав Грдан и Фатмир Брежанин припадају различитим генерацијама - први је зумер, а други миленијалац.

Генерацију З или зумере, чине сви рођени од 1997. до 2012. године, док су миленијалци нешто старији - дошли су на свет између 1981. и 1996.

Ове две генерације се разликују не само по односу према послу, образовању и облачењу, већ и према ономе што сматрају смешним.

Тако се на друштвеној мрежи ТикТок покренула расправа, па генерација З оптужује миленијалце да су њихове шале чудне, јер су под утицајем великог броја културних референци, попут имена бендова или цитата из филмова.

За то време, миленијалци сматрају да се зумери смеју бесмисленим стварима.

И Лав и Фатмир доста времена проводе трагајући за мимом који ће им бити смешан.

Лаву су посебно интересантни они који изгледају попут „колажа са неспојивим садржајима&qуот;, па се тако на његовим омиљеним мимовима у исто време налазе историјске личности, али и савремене поп звезде.

Фатмир каже да „новији апсурднији мимови могу да буду добри&qуот;, али да ипак „више воли смисленост&qуот;.

Зумери хумор виде као уточиште, они спајају неспојиво и тако „једна бесмислица даје смисао другој&qуот;, наводи се у текстуКомични пут до унутрашњости, или педагошки проблеми генерације З.

Оквири очекиваног и неочекиваног, као и позитивног и негативног мењају се из генерације у генерацију, објашњава сатиричар и сценариста Војислав Жанетић.

„То се не дешава тако што се оквири потпуно промене, већ се делимично померају.

„Хумор се мењао кроз историју на исти начин на који се модификује кроз различите генерације, али то не значи да је сав хумор из ранијих времена престао да буде смешан&qуот;, додаје Жанетић који је и маркетиншки стручњак.

Како су мимови доспели до уметничке галерије?

Током јесени, у једној од београдских галерија организована је изложба Мимови аутора уметника Александра Денића.

На осветљеним зидовима галеријског простора налазе се насликани фрагменти најпознатијих досетки са интернета.

Оне су вешто укомбиноване са фигурама историјских личности, политичара и фолк звезда, а пропраћени су и понеким духовитим коментаром.

Денић, дугокоси миленијалац, каже да је за њега највећи успех да од садржаја, који живи на интернету, направи слику.

„Мимови су нешто шаљиво и упрошћено у исто време, али су са једне стране и клише.

„Стално сам сликао јавне и историјске личности, па је прелаз у мим као уметност био природан&qуот;, каже Денић за ББЦ на српском.

На његов рад је утицала и фолк музика.

„Појавом Јутјуба, добио сам прилику да чујем све оно што ме је занимало, јер нисам био тип који би куповао плоче и касете или слушао радио.

„Хтео сам све то што сам слушао да насликам, јер је неочекивано да уметник неиронично користи фолк музику као инспирацију&qуот;, објашњава он.

Сиров израз и јарке боје, али и „спајање неспојивог&qуот;, као што су француска кинематографија и црквени поглавари, преноси много порука, сматра овај сликар.

„Желим да кажем да су сви људи једнаки, да нико није бољи или лошији зато што има другачији укус и мислим да је то најбитнија порука мојих цртежа и слика који су пре свега уметнички мимови&qуот;, закључује Денић.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.28.2024)